Da li ste čuli za pivo od kukuruza?

Šta se sve može napraviti od kukuruza je čudo samo po sebi. Ova biljka ima na stotine upotreba u raznim  granama industrije i poljoprivrede. Ni jedan deo biljke se ne baca i sve se može upotrebiti na mnogo načina od hrane preko sirovine za preradu do građevinskog mateijala ali ima još jedna upotreba kukuruza koja je poznata u predelima Južne Amerike , domovine kukuruza.

Radi se o pivu! Da, od kukuruza se može proizvesti pivo kome su narodi Južne Amerike nadenuli naziv Čiča. Čiča je fermentisano piće Imagen_005_2koje se pravi od kukuruza. Može se spravljati dvojako: da sadrži alkohol chicha de jora i da ne sadrži alkohol chicha morada. Čiča se može porediti sa našom domaćom rakijom sa dva aspekta: prvi je što se proizvodi u domaćoj radinosti i drugi je što svaki region pa čak i svaki domaćin ima svoj recept za čiču. Neretko je da se čiči dodaje razno voće u cilju poboljšavanja ili  promene ukusa.

Plemena koja su naseljavala Južnu Ameriku korisitili su čiču kao osevžavajuće piće i  deci su redovno davali vočnu čiču jer bogatstvo vitamina i minerala im je pojačavalo zdravlje i razvoj. Osim u ishrani čiča se koristila kao plata nadničarima koji su radili u poljima kukuruza i time se uspostavio ciklus gajenja, prerade i potrošnje čiče u malim zajednicama.

Čiča de Jora se spravlja tko što se naklijava kukuruz, izvlači slad, kuva i fermentiče u velikim zemljanim sudovima u toku nekoloko Chicha_-_flickr_1140_1520_70_sdana. Tradicionalno, ova vrsta čiče pravi se od Jora kukuruza koji je sorta poznata u Andima mada u našim predelima šećerac je savršen za ovu upotrebu. Neki dodaju kinou radi zgušnjavanja pa sledi kuvanje, filtriranje i fermentacija. Čankaka ke vrsta tvrdog šećera koji je veoma sličan šećeru dobijenom iz trske se dodaje radi ubrzavanja fermentacije, kod nas bi med mogao da posluži ovoj svrsi.

Postoji još jedan način spravljanja čiča de jore tako što žene melju zrno, žvaću i pljuju masu u bure za fermentaciju. Enzimi koji se nalaze u ljudskoj pljuvački su isti enzimi koji podstiču vrenje mase u buretu i time se šreskače ceo proces naklijavanja kukuruznih zrna.

Čiča Morada nije fermentisana. Obično se pravi od ljubičastih zrna u cihchaklipu koja se kuvaju sa seckanim ananansom, cimetom i karanfilićem. Nakon kuvanja dobija se ljubičasta tečnost kojoj se kasnije dodaje limun i šećer. Čiča de mora se koristila kao napitak za osvežavanje i u zadnjih nekoliko godina uvidela se neverovatna lekovita moć ovog pića. Čiča Morada je i dalje tradicinalni napitak uz koji odrastaju deca Južne Amerike.

Kukuruz se smatrao za svetu biljku u Južnoj Americi. Osim hrane služio je za izgradnju kuća, umetnost i kao proteinsko-vitaminski šejk koji je omogućio razvoj desetinama generacija ljudi i osveženje njihovim roditeljima nakon dugog i napornog dana. Živeo kukuruz i sve dobrobiti koje nam on donosi!