Briket i pelet od žetvenih ostataka kao čist i jeftin ogrev?

Ekonomski, politički i ekološki svet je u haosu. Ništa novo pod kapom nebeskom, jer je oduvek tako i bilo, ali sada smo svesniji nego ikad da je vrag odneo šalu. Ukoliko se ne opametimo, može biti samo gore. Sve veći broj ljudi pokušava da okrene stanje stvari na bolje, radeći na raznim poljima ljudske egzistencije. Ekologija je jedno od polja na kome se intenzivno radi, i mi bismo želeli da deo svojeg skromnog znanja podelimo sa vama.

Kako se poljoiprivreda uklapa u ovu priču?

Znamo da poljoprivredna proizvodnja ima veoma širok asortiman proizvoda, među kojima je najbitnija proizvodnja hrane za ljude i životinje. Slede sirovine za farmaciju i sirovine za tekstilnu industriju. Ono, o čemu se malo govori, je činjenica da poljoprivreda nudi sirovinu za proizvodnju ogreva. Reč je o briketu i peletu dobijenim iz žetvenih ostataka.

Žetveni ostaci su, u ratrastvu, definisani kao materijal koji ostaje posle ubiranja i obrade plodova. Oni se najčešće koriste za ishranu stoke, ili kao prostirka, ili se mešaju sa drugim otpatcima da bi se dobila organska hraniva. Lepo je sve to, ali se žetveni ostaci mogu primenjivati i na bolji način. U voćarstvu je situacija još bolja. Sem ostataka berbe i obrade, ima i ostataka nastalih usled rezidbe.

Naš svet radi na ugalj. Više od 60% energije koju dobijamo je iz uglja, koji je kancerogen i priznat kao jedan od glavnih zagađivača na svetskom nivou. Proces dobijanja uglja je težak i opasan, kako za ljude koji se time bave, tako i za okolinu. Uzevši navedeno u obzir, jasno je da potrošnja uglja mora, na neki način, da se smanji.

briket-i-pelet

Trampa 2 za 1

Ugalj je popularan zato što ima visoku energetsku vrednost po jedinici težine, pa je sa te strane zgodan za upotrebu. Žetveni ostaci, na prvi pogled, kaskaju za njim. Ali, u proseku neophodne su 2 jedinice žetvenih ostataka da zamene jednu jedinicu uglja. Ako postavite sebi pitanje: da li je lako doči do žetvenih ostataka, naš odgov je da, jeste. Itekako jeste. Žetveni ostaci nastaju spontano, tu su pa su tu, nije moguće baviti se poljoprivredom a da njih nema. E kad su već tu hajde da ih pametno iskoristimo. Jeste da je to trampa dva za jedan, ali ta dva su nastala na daleko čistiji i jeftiniji način u odnosu na kopanje uglja i udisanja prašine.

Da bi žetveni ostaci paririali uglju neophodno je da se dovedu u određeno stanje spremnosti. Tu se u priču uključuju briket i pelet. Mašine za proizvodnju istih postoje, priuštive su, u krajnjoj liniji mnogi ih sami prave od elemenata koji su pri ruci. Poenta mašine je da se ponaša kao presa koja će žetvene ostatke stisnuti i zgusnuti tako da budu čvrsti, pretvarajući brzo goreću slamu ili ljuske u pouzdano čvrsto gorivo.

Kvalitetan briket i pelet

Gustina je bitna, jer što više žetvenih ostataka stane u jednicu zapremine briket je kvaliteniji, ima više aktivne materije u sebi. Aktivne materije su, naravno, ugljovodonici, prvenstveno lignin. Prilikom sagorevanja briket takođe oslobađa ugljen dioksid, ali u poređenju sa ugljem, koji isto sadrži lignin, daleko je manja koncentracija opasnih materija. Ista je priča sa pepelom: manje pepela znači da je više materijala sagorelo i dobija se više toplote po uloženoj jedinici goriva.

Jako je bitna činjenica da vlažnost briketa ubija jačinu plamena i guši sagorevanje briketa. Prema ruskim izvorima vlažnost briketa treba da šeta između 5% i 15%, a to stvara mali problem. Žetveni ostaci već sadrže taj procenat vlage a proces proizvodnje briketa zahteva upotrebu vode ili tečnog lepila. To znači da je, ukoliko nije na raspolaganju mašina konstruisana da prevaziđe ovu prepreku, briket nophodno osušiti. Ovo, naizgled i nije neki problem, ali treba imati na umu da mesto, na kome se briket suši, mora biti zaštićeno od kiše i toplo. Može da se dogodi da briket bude upotrebljiv tek sledeće zime – ali, bolje ikad nego nikad. Briket i pelet imaju skoro neograničen rok trajanja ukoliko se drže na adekvatnom mestu.

Ratarstvo.net se bavi ovom problematikom i cilj nam je omogućimo brzu proizvodnju kvalitetnog bio briketa dobijenog iz otpadaka voćarske, ratarske i šumarske proizvodnje. Imamo ideja i podelićemo ih sa vama kada budemo dobili neki dokazan, pozitivan rezultat.

Gde tražiti sirovinu?

Dobri izvori sirovine za briket iz rataraske proizvodnje su žetveni ostaci kukuruza, suncokreta, pšenice i ljuske soje. Ove kulture su zastupljenje kod nas i primenom plodoreda. Jedno ratrasko gazdinstvo bi svake godine moglo da sebi proizvede određenu količinu ogreva i tako smanji potrebu za drvima ili ugljem. Kulture koje ostaju zelene i lisna materija su pogodnije za proizvodnju bio gasa nego za proizvodnju briketa. Znači sve što je čvrsto i suvo može da se koristi za briket i pelet.

Voćari imaju više prilika za dobijanje sirovine koja se briketira. Osim plodova jezgrastog voća i semenki, mogu da se briketiraju i odrezane grane. Lišće i mekani, zeleni delovi biljaka ne dolaze u obzir za briket.

Šumarstvo i drvna industrija već uveliko proizvode briket od strugotine, a vi možete, za proizvodnju briketa, da koristite iglice četinara, kojih ima na sve strane, i koje ne znaju za nestašicu. Nije preporučljivo da se koristi četinarsko drvo, jer sadrži smolu koja se lepi za cevi i može da izazove požar. Kora drveta se, takođe, može korisiti za briketiranje, ali u proseku daje 1270-3900 kcal/kg, tako da se isplativost malo dovodi u pitanje, jer je onda trampa tri za jedan u korist uglja.

Građevinski i ambalažni otpad je u nekoj sivoj zoni. Postoje materijali koji agresivno gore i mogu da izazvu požar. Sa druge strane, karton i drvni otpaci se koriste za pravljenje briketa u domaćoj radionsti. Naša je preprouka da ih izbegavate, postoje drugi, bolji i kvalitetniji materijali za pravljenje briketa, prema tome, nije vredno rizika.

Kalorijska vrednost je jedini opravdan razlog za upotrebu uglja, ali se faktori menjaju kada se uzme u obzir šira slika i sagleda da zaštita zdravlja i životne sredine košta mnogostruko više nego što ugalj vredi.