Dudinje su odavno nadaleko poznate kao voće koje leči telo i dušu. Ako dudinje jedete same ili pripremate poslastice od njih, unećete raznovrsne materije koje zasićuju, zaslađuju, pomažu pri suzbijanju boleti, kao i raznih problema i poremećaja. Dovoljno je reći da celo telo ima koristi. Pošto će se neki prisetiti rakije od dudinja, koja je piće za dušu, možemo reći da će svi biti zadovoljni ako konzumiraju ovo voće.
Dudinje stižu od juna do avgusta i sve ovo vreme traje njihova berba. Mogu biti crne, bele ili roze, na vama je da odaberete. Bez obzira na boju, hranljivost, lekovitost i kvalitet su im skoro identični, tako da nećete pogrešiti za koje god da se odlučite.
Gajenje duda i dudinja
Priča o dudinjama može se nastaviti tako što bismo govorili o načinima pripreme raznih đakonija, ali više o tome neki drugi put. Sada nas ipak interesuje kako ih gajiti i dobiti lepe plodove. Verovali ili ne, gajenje drveta duda nije nikakva filozofija, štaviše, neverovatno je kako ga je lako gajiti.
Sadnica duda može se nabaviti u rasadniku za malo novca. Postoje i ukrasne forme duda koje nemaju plodove, te imajte ovo na umu prilikom kupovine. Osim gotovih sadnica, dud je moguće umnožavati reznicama, što samo naizgled može zvučati dobro.
Dud je biljka koja ima jasno definisane muške i ženske polove. Polen muške biljke mora doći u kontakt s cvetom ženske, pa zato razmnožavanje reznicama nema smisla jer postoji šansa da se desi greška, vidljiva tek nakon nekoliko godina. Tako ceo trud i rad prilikom gajenja odlaze u nepovrat.
Reznice ipak imaju funkciju ako širite površinu pod dudom ili ako je elementarna nepogoda oborila drvo-dva, pa je potrebno popuniti prazninu.
Kako se pravilno sadi dud (za vrhunske dudinje)
Kao idealno vreme sadnje preporučuje se jesen, a između sadnica duda pravi se razmak od oko pet metara u svim pravcima. Naravno, poželjno je raspitati se u rasadniku, jer možda neko drvo zahteva manji razmak, pa možete posaditi još koju sadnicu. Treba obratiti pažnju na građevine ili kablove u okolini, pošto se može desiti velika šteta ako slučajno padne neko stablo. Dudov koren nije snažan da probije beton ili ciglu, te zato ne treba brinuti za stazu, parking, šupu ili staju u blizini.
Dud dobro podnosi niske temperature, a cveta tokom maja, pa se ne treba plašiti da li će izmrznuti cvetovi. Međutim, grad može uništiti mlado granje, pa čak i mladu biljku. Poželjno je mlade biljke zaštititi protivgradnom mrežom ili džakovima krompira. Ukoliko mogućnosti dozvoljavaju upotrebu neke vrste plastenika ili tunela, bilo bi odlično upotrebiti ih u prve dve-tri godine, dok biljke ne razviju moćno stablo i grane.
Zalivanje i malčiranje su izuzetno poželjni. Sem četinarskog i orahovog, svi organski malčevi dolaze u obzir. Malč će štititi od korova i sprečavaće isparavanje vode, pa će zalivanje biti ređe i efektivnije.
Prihrana
Stablo se prihranjuje organskim, mineralnim ili kombinovanim đubrivom. U proleće se unosi veća količina azota kako bi se biljka oporavila od zime i brže olistala. Nakon cvetanja preporučuju se fosforno i kalijumovo đubrivo kako bi dobijeni plodovi bili kvalitetniji. Takođe, može se uključiti i đubrivo obogaćeno mikoelementima radi poboljšanja i održavanja opšteg zdravlja gajenih biljaka. Prihrana se može vršiti čvrstim ili tečnim hranivima, a folijarna prihrana nije praktična, štaviše, nekad može biti štetna.
Orezivanje daje bolje dudinje
Biljka se reže kako bi se oblikovala kruna, regulisala visina drveta i odstranili suvišni pupoljci. Izaberite stil orezivanja i držite se protokola. Jedan od najpopularnijih stilova za oblikovanje krune je pehar.
Bolesti i štetočine
Kada je reč o bolestima, dud je zdrava biljka i rasad koji je na tržištu uglavnom je otporan na bolesti. Međutim, situacija je nešto drugačija kada je reč o štetočinama, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da se lišće duda koristilo za ishranu svilenih buba. Larve svilene bube mogu pojesti 100 puta više od svoje telesne težine, što je rekord u životinjskom carstvu. Vidi se da bi najezda ovih gusenica bila katastrofa.
Kod nas nema svilenih buba, ali velika opasnost su gundelji. Oni su po apetitu bliski svilenim bubama. To važi za larve i odrasle insekte. Treba imati prskalicu pri ruci, naročito od maja do avgusta. U maju im počinje sezona rojenja i parenja, koja se nastavlja na sezonu leganja jaja i piljenja larvi. Nije redak slučaj da obrste čitavu biljku, pa uvek valja biti spreman.
Iz svega navedenog zaključuje se da gajenje duda nije teško i većina problema će se rešiti pravilnim rasporedom i planiranjem. Podrazumeva se da je neophodno uložiti malo rada i truda. Međutim, to nije ništa u poređenju s dobrobitima koje donose plodovi ove zdrave biljke.
