Fermentisana hrana za kokoške je odlična za sve uzgajivače živine koji žele da postignu bolji rezultat a uz ista ulaganja. Ne radi se niokavkom čudotvornom procesu ili materijalima koji su teški za nabaviti. Uspeh se postiže upotrebom svakodnevne, standardne hrane na malo drugačiji način. Osim kokošaka moguće je hraniti i ostalu živinu fermentisanom hranom jer je jednako dobra za sve njih. Naročito je dobra za ishranu ćuraka i gusaka jer predstavlja jeftiniju alternativu ili dodatak standardnoj hrani koji smanjuje troškove tovlljenja.
Kako korisiti živinu za suzbijanje štetočina možete pročitati ovde.
Kako se fermentiše hrana za kokoške?
Uzme se mlevena zrnasta hrana koja se daje živini i pomeša sa vodom u sudu koji ima poklopac. Odnos koji je praktikuje je: jedna kofa hrane i dve kofe vode. Nakon sjedinjavanja i mešanja sadržaj se poklapa ali poklopac nikako ne sme da se zavrne.
Proces fermentacije je sličan pravljenju piva. Nakvašene žitarice su hrana za mikroorganizme koji svojim radom pretvaraju teško svarljivu materiju u lako svarljivu. Kako ne bismo slučajno napravili pivo i napili živinu vrenje (fermentacija) se odvija u prisustvu vazduha. Ovaj vid fermentacije je brz i obično se događa na početku procesa pravljenja piva. Proces pravljenja piva se ne može nastaviti usled prisustva vazduha i nedostatka kvasca ali nije bitno jer nas ipak interesuje kvalitetna hrana za kokoške.
Sud sa smešom treba da se stavi na toplo mesto koje je zaštićeno od direktnog sunca i tako poklopljen provede tri dana. Tokom ta tri dana treba promešati sadržaj jednom do dva puta dnevno. Krajnji proizvod je sličan ovsenoj kaši ili kuvanom žitu., Izuzetno retko se dešava da tura propadne ali treba imati na umu da ne sme biti neprijatnih mirisa.
Tako pripremljena masa se vadi iz suda i daje živini koja će to sa zadovoljstvom pojesti.
U čemu je caka?
Sigurno ste čuli za koncept negativnih kalorija. U suštini, dokazano je da organizam troši izvesnu količinu materije i energije za kako bi vršio varenje. Ukoliko tovimo živinu ovakvi „gubici“ treba da se smanje što više. Zrnevlje koje sadrži hrana za kokoške jeste kalorično ali u hrani uvek ima primesa. Ljuske i semenjače se naročito ističu jer organizam mnogo troši da ih preradi a malo dobija zauzvrat. Dalje, zrna sadrže velike količine skroba što ih i čini hranjivim ali je, takođe, teško svarljiv. U krajnjoj liniji ono što ne može da se svari organizam samo izbaci kroz „zadnja vrata“.
Šta bi se desilo kada bi ove materije koje su teške za varenje omekšale? Tokom fermentacije mikroorganizmi svojim radom razgrađuju ove teško svarljive materije lako svarljive tako da jednom kada omekšana hrana dospe u živinski organizam proces varenja kraće traje i može izvući više hranjive materije iz jedne porcije u poređenju sa hranom za kokoške koja nije fermentisana. Faktički živina brže i efikasnije dobija na masi a pritom manje jede. Zahvaljujući procesu fermentacije ovako dobijena hrana za kokoške ima povećanu količinu vitamina i korisnu mikrofloru koja će im dalje pomoći u procesu varenja.
Kako se koristi u čuva fermentisana hrana za kokoške?
Najbolje je imati tri suda za pravljenje hrane. Napuni se jedan, sledećeg dana drugi i sledećeg treći sud. Krug se zatvara kada se sadržaj prvog suda dâ živini i sud ponovo napuni novom količinom sirove hrane spremne za fermentaciju.
Čuvanje fermentisane hrane za kokoške nije poželjno. Fermentsana hrana je sklona brzom kvarenju jer štetni mikoorganizmi i insekti isto kao i kokoške vole mekanu i lako svarljivu hranu.
