Hoja, poznata kao „Isusov venac“

Rod Hoja je otkrio engleski botaničar Robert Braun i nazvao ga po svom prijatelju Tomasu Hoju koji je bio baštovan u službi vojvode od Nortumberlanda. Na zapadnom trištu Hoje su među najskupljim biljkama, i teško se nalaze. Rod broji oko 500 vrsta, poreklom iz zapadne Azije, Australije i ostrvlja Malajskog arhipelaga.

Najpopularnija je Hoya carnosa – voštanik, Isusov venac – koja je zahvaljujući izgledu stabla, listova i cvetova najčešće gajena vrsta ovog roda. Ima puzavo, tanko i razgranatim stablo, koje može da izraste i šest metara u dužinu. Na njemu se nalaze naspramno raspoređeni jajasti listovi koji su sjajni debeli, voštani i trajni. Sa lica su tamno zelene boje, a sa naličija su bledo zeleni.
Glavni ukras ove biljke su sitni voštano-beli cvetovi sa ružičastom bojom u centru. Ovi cvetovi imaju izgled voštano-bele zvezde. Brojni su i sakupljeni u suncobranaste viseće cvasti koje se razvijaju iz pazuha lista.

Za vreme cvetanja se na cvetovima. koji su prijatnog mirisa, sakuplja medna rosa u vidu mehurova, što uvećava lepotu cveta. Hoja ima dosta dug period cvetanja i traje tokom celog leta. Drške precvetalih cvetova treba sasecati, jer se na njima iduće godine neće razvijati novi cvetovi.

Razmnožavanje

Hoja se najčešće i najlakše razmnožava reznicama, zatim položenicama i na kraju semenom. Reznica treba da ima dva para listova i jedan članak (internodiju). Pripremljene reznice sade se u vlažan pesak i ožiljavaju pri temperaturi 20-25ºC. Proces ožiljavanja traje od četiri do pet nedelja i najbolji period za ožiljavanje, ovim načinom, je leto.
Ožiljene reznice se sade u saksije, nekoliko reznica može stati jednu saksiju. Ova cvetna vrsta ima skromne zahteve u odnosu na substrat i najbolje se razvija u smeši lisnjače, ilovače (baštenske zemlje) i peska. Pri presađivanju u pojedinačne posude one moraju imati dobar drenažni sloj na dnu, kako bi suvišna voda brzo oticala.

DODATAN INFO: Substrat možete i sami napraviti od organskog đubriva. Više o tome saznajte ovde

Za dobar rast Hoja zahteva svetla i sunčana mesta. Direktnu sunčevu svetlost ne podnosi. U toku proleća, a naročito tokom leta, hoju treba često zalivati i orošavati, kako bi se sprala prašina i prljavština sa listova i stabla.

hoja-1

Tokom leta, ukoliko je biljka napolju, postoji mogućnost da je tokom cvetanja, napdanu lisne vaši . Lisne vaši se hrane mednom rosom koju cvet proizvodi. Moguće je otarasiti ih se uz pomoć insekticida ili bio repelenata koji nisu jakog mirisa.

DODATAN INFO: Upoznajte lisne vaši ovde. Bio-repelenti se mogu napraviti od paprike, koprive, kafe i opušaka

U toku zime najbolje odgovaraju prostorije sa temperaturom 10-15ºC, s tim da temperatura ne sme pasti ispod 5ºC. Ukoliko zimuje u hladnom prostoru zalivanje treba svesti na najmanju meru i zalivati je toliko da se potpuno ne osuši.

Nega koju hoja zahteva

Hoja ima dugo puzavo stablo sa brojnim teškim listovima te je potrebno uz stablo postaviti oslonac. Oslonac je najčešće lučno savijen i kada je cvetanje u punom jeku ceo aranžman ostavlja utisak venca.

Presađivanje u veću saksiju treba vršiti samo kada je posuda postala sasvim mala,a to obično biva svake dve, do tri godine.
Prilikom pomeranja biljka treba voditi računa o položaju lica lista. Lice lista mora uvek ga bude okrenuto ka izvoru svetlosti. Nepoštovanje ovoga može da se negativno odrazi na cvetanje i, u najgorem slučaju, biljka može da propadne. Ukoliko je Hoja prisiljena da se izvija i okreće listove u cilju pronalaženja sunčeve svetlosti može doći do uvrtanja tankog puzavičavog stabla.
Ukoliko se stablo uvrne kao peškir blokira se protok hranjivih materija i biljka propada. Paralelno sa uvrtanjem stabla listovi do kojih ne dopire dovoljno sunca ne proizvode dovoljno hranjive materije za opstanak biljke, tako da mogućnost propadanja postaje sve izraženija kako vreme prolazi.

Prihrana odraslih biljaka se može izvršiti jednom mesečno sa hranivom formulisanim za cvetno dekorativno bilje. Najbitnije hranivo je fosfor, jer on direktno utiče na zdravlje, izgled i kvalitet cveta.

Kada su reznice u pitanju bitni su azot i kalijum. Azot povoljno utiče na razvoj zelene mase dok kalijum podiže efikasnost i ubrzava proces ožiljavanja. Za reznice je preporučljivije korisiti hraniva formulasana za lisno dekorativne kulture. Dva prihranjivanja su dovoljna. Prvo se vrši nedelju dana nakon stavljanja reznica u saksiju i drugo se vrši dve nedelje kasnije. Prihranu je najbolje izvršiti zajedno sa zalivanjem.

Priča se priča…

Kod nas postoji verovanje da Isusov venac ne treba da se gaji u kući u kojoj ima muške dece. Veruje se da će ta biljka loše uticati na njihov život i uspeh. Ukoliko domaćica dobije hoju ne sme da je zaliva i treba da je pusti da uvene ili prosledi dalje. Ovakve priče su, kao po običaju, netačne i uzevši u obzir da se sok hoje u tradicinalnoj medicini koristi za suzbijanje astme i čišćenje disajnih puteva. Treba je poštovati više nego što je se treba plašiti.