Hortenzija i metode za njeno uspešno gajenje

Hortenzija (Hydrongea hortensis fam. Saxifragaceae) je svoj latinski naziv dobila kombinacijom reči hydron – voda i anglion – sud. Ovaj naziv je aluzija na plod školjkastog oblika i činjenicu da biljka zahteva velike količine vlage.

Hydrongea horthensis koja je takođe poznata kao: Hydrongea opuloides ili Hydrongea japonica je jedina vrsta iz ovog roda koja se gaji kao saksijska kultura. Ona vodi poreklo iz Kine i Japana odakle je 1790. godine doneta u Evropu. Prvi varijeteti dobjeni hibridizacijom i selekcijom su plodovi rada Molijera i Lemoina. Kasnije su se istog posla latili engleski i holandski selekcioneri.

Hortenzija se masovno proizvodi i koristi za ukrašavanje stambenog i poslovnog prostora. Cvetovi mogu da se dobiju od januara do juna, i to zahvalljujući činjenici da može da se forsira. Uz delimičnu zaštitu može da prezimi na otvorenom polju, što omogućava gajenje u parkovima i vrtovima, na polusenovitim ili zasenjenim mestima.

Opis biljke

Hortenzija je žbunasta biljka, visine 1-1,5 metara. Listovi su naspramno raspoređeni, jajasti i imaju izraženu lisnu nervaturu. Cvetovi su skupljeni u loptaste, krupne cvasti koje se javljaju na jednogodišnjim izbojcima. Čine ih četiri do pet čašičnih listića, koji imaju ulogu krunice, dok su sami krunični listići sitni i zakržljali, i zbog toga nemaju izraženu estetsku vrednost.

Sortiment

Hortenzija ima mnogo varijeteta koji su dobijeni selekcijom, štaviše isti se mogu klasifikovati prema vremenu cvetanja na:

Rano cvetajuće koji ubrajaju vrste:

Madame Molliere: koja ima krupne, čisto bele cvetove;
Deutschland: koja ima gust razgranato stablo sa krupnim, rozim cvetovima;
Hamburg: koji raste bujno i crvenog je cveta,
Carmen: koja ima izrazito crvene cvetove.

Srednje-rano cvetajuće vrste:

Merveill: koja je jedna od najlepših varijetea, bujna, crvenih krupnih cvetova, koji vremenom menjaju boju u plavu, ali je neotporna na mraz;
Regula: koja ima jako krupne i čisto bele cvetove;
Niedersachsen: koja ima roze cvetove;
Kunert: koja je bujna ima roze cvetove koji vremenom postaju plavi,
Reine Astrid: koja je niska, razgranata crvenih cvetova.

Kasno cvetajuće vrste:

Seidel: sa crvenim cvetovima;
Elbe: koja ima roze cvetove koji menjaju boju u plavu,
Merveille: koja, takođe, ima rroze cvetove koji vremenom postaju plavi.

Razmnožavanje hortenzije

Hortenzija može da se razmnožava uz pomoć semena i reznica. Razmnožavanje putem semena je dug i složen proces, kome se pribegava samo pri selekcionerskom radu, zarad dobijanja novih sorti.

U proizvodnji i gajenju mnogostruko je praktičnije da se koriste vršne reznice. Vršne reznice se seku sa matičnih biljaka. Matične biljke se biraju tokom cvetanja, a lepota cveta je osnovni kriterijum koji uvršćuje biljku u matičnjak.

Orezivanje matičnih biljaka se vrši tokom januara, koje se potom unosi u zaštićen prostor u kome je temperatura 16-18°C. Na matičnim biljkama se ubrzo razvijaju lastari koji su, ustvari, buduće reznice.

Proces razmnožavanja putem reznica počinje u periodu mart-april. Uzimaju se reznice, koje su duge 7-8cm, i odseca im se deo lista, tako da ostane samo 1/3  površine liske. Tako pripremljena reznica se sadi u vlažan pesak, ili smešu peska i treseta. Dubina sadnje je 2-2,5 cm. što znači da na jedan kvadratni metar može da stane oko 500 reznica.

U zaštićenom porstoru najbolje je da temperatura bude 14-15°C u retkim slučajevima moguće je dići temperaturu na 18-20°C. Još je neophodno da vlažnost vazduha bude visoka.

Ukoliko su pomenuti uslovi ispunjeni hortnzija se ožili za dve do tri nedelje. Posle ožiljavanja biljke se sade u sandučiće, ili u leje, na uzajamnom rastojanju od 10cm, ili u male saksije.

Preko leta biljke zahtevaju obilno zalivanje i dosta svetlosti.

Zasušivanje

Hortenzije je neophodno zasušiti u jesen, i da tako zasušene prolaze kroz period zimskog mirovanja.

Zasušivanje rano cvetajućih varijetea može početi u avgusutu, dok se srednje rano cvetajući i kasno cvetajući zasušuju u periodu septembar-oktobar.

Biljke koje su bile sađene u sandučiće i leje treba u ovom periodu presaditi u saksije i tako zasušiti.

Listovi biljke treba da su zasušeni, a ukoliko ima zelenih treba im odstraniti liske, ali tako da lisna drška ostanje na reznici.

Nakon uspešnog zasušivanja biljke se unose u duboke tople leje, ili hladan zaštićen prostor. Iz hladnog prostora se mogu prebacivati u topao prostor u turama, što omogućava neprestalnu proizvodnju svežeg cveća za potrebe tržišta.

Hortenzija Hydrongea hortensis - zasušena

Prikaz zasušene hortenzije

Nega koju hortenzija zahteva

Hortenizja je vrsta koja zahteva kiseli substrat (pH 5-6). Pitanje pripreme substrata za gajenje hortenzija je dosta složeno i ima više recepata za pravljenje:

  • Nemački substrat je smeša nizijskog treseta, lisnjače, visinskog treseta i peska u odnosu 4:4:2:3
  • Francuski treset se dobija mešanjem tresta, lisnjače i peska u odnosu 2:1:1
  • Naša mešavina se sastoji iz busenasto-livadske zemlje, treseta, lisnjače i peska u odnosu 2:2:1:1

Pri poslednjem presađivanju poželjno je u jedan kubni metar zemlje dodati 3-4kg rožne strugotine, 3 kg koštanog brašna i 2 kg amonijum nitrata.

Hortenzija ima u svom asortimanu mnogo vrsta koje mogu da se boje. Promena boje je rekacija pigneta antocijana koji, ukolkio je izložen izvesnim jedinjenjima, menja svoju molekularnu strukturu i osobine.

Kiselost zemljišta je glavni faktor na koji može da se utiče kako bi se dobile, ili menjale, boje cveta hortenzije. Ukoliko je kiselost zemljišta oko 5,5 cvetovi su plavi. Pri reakciji 5,5-6,2 preovladava bledo roze boja i pri kiselosti većoj od 6,5 cvetovi su potpuno rozi.

O jednostavnoj metodi za utvrđivanje kiselosti zemljišta više možete pročitati ovde

Pinciranje (oblikovanje) hortenzije

Pinciranje hortenzije se vrši kako bi biljka dobila željen oblik. Reznice koje su ožiljene u januarsko-februarskom roku treba pincirati dva puta. Prvo pinciranje se vrši sredinom aprila i drugo krajem juna meseca.

Pri prvom pinciranju na stablu se ostavlja dva do tri para listova iz kojih će se razviti četiri do šest bočnih izbojaka. Drugim pinciranjem se bočni izbojci krate na dva do tri para listova. Na ovaj način se dobija bokor sa 8-12 cvetova. Tanji i slabiji lastari se takođe mogu saseći.

Reznice ožiljene u aprilu se pinciraju samo jednom, početkom juna, i to na 3 para listova. Kasnije ožiljene reznice se ne pinciraju i dobijaju se biljke samo sa jednim cvetom.

Forsiranje rasta

Hortenzija je vrsta koja se određenog peroda mirovanja lako forsira. Pre nastupanja jesenjih mrazeva biljke koje će se forsirati se postepeno zaušuju i unose u duboke tople leje ili hladan zaštićen prostor. Tokom perioda mirovanja najbolje je da u zaštićenom prstoru temperatura bude 2-3°C, makismalno 6-8°C. Vlažnost substrata mora biti 20-22%. U ovim uslovima hortenzija provede 60-70 dana.

Forsiranje ranocvetajućih sorti počinje krajem decembra, a ostalih tokom januara. Biljke se u turama prenose u zaštićen prostor gde provode prvih 15 dana na temperaturi 8-10°C i uz ređe zalivanje. Kada prođe pomenuti period temperatura se diže na 19°C i uz obilno zalivanje i vlaženje vazduha. Kada se listovi dovoljno razviju temperatura se opet spušta na oko 15°C.

Priprema za proces forsiranja uključuje čišćenje biljaka od trulih listova i izbojaka i seče svih izbojaka, sem onih koji će, eventualno, cvetati. Pre postavljanja na stelažu biljke treba izvaditi iz saksije zajedno sa grumenom zemlje, i odmah vratiti u istu saksiju ili drugu saksiju iste veličine. Na ovaj način se, između grumena zemlje i zida saksije, stvara vazdušni sloj koj stimuliše rast i razvoj biljke.

Čim prvi listovi dostignu polovinu svoje normalne veličine počinje se sa prihranjivanjem. Prihranjivanje se vrši dva puta nedeljno upotrebom kompleksnoh NPK đubriva. U početku se meša 2gr na litar vode i ta doza se kasnije poveća na 4gr po litru vode.

U toku forsiranja neophodno je zaštititi biljke od jake sunčeve svetlosti, obilno zalivati i postepeno sasecati lastare.

Dobijanje plave boje cvetova

Za bojenje cvetova u plavu, hortenziju treba jednom nedeljno đubriti kalijumovom stipsom, i to čim razvije izbojke dužine oko 10cm. Na jedan litar vode dodaje se 2,5gr kalijumove stipse i 2,5gr amonijumove stipse.

Hortenzija Hydrongea hortensis - plavi cvet

Preporučuje se da za vreme forsiranja dva do tri puta amonijumova stipsa bude zamenjena amonijum fosfatom. U jedan litar vode neophodno je umešati 4gr amonijum fosfata. Za dobijanje plave boje pH substrata treba da se supusti na 4-4,5.