Hugelkultur – jednostavno rešenje za dugročnu proizvodnju

Nauka permakulture u zadnje vreme dobija na značaju zbog toga što pruža jedinstvena rešenja za izazove koji se redovno nameću u poljoprivrednoj proizvodnji. Kao jedan od značajnih izazova je količina dostupne vode u zemljištu i dostavljanje vode gajenim biljkama tokom sezone.

Hugelkultur kao sistem gajenja je u svojoj suštini sistem gajenja na bankove uz upotrebu drveta, organskog đubriva, lišća i slične razgradive biomase prekriven plodnom zemljom.

Koristi hugelkultura su sledeće:

  • Nema komlikovane obrade zemljišta. Obrada se može vršiti ručnim alatom što čini proizvodnju isplativijom.
  • Zadržava vlagu i zalivanje ređe potrebno; u nekim slučajevima u zavisnosto od klimatskih i zemljišnih faktora zalivanje nije potrebno uopšte.
  • Zadržava temperaturu, što je veoma značajno u sprečavanju iznenadnih nepovoljnih klimatskih pojava;
  • Zadržava plodnost i gubitci hranljivih materija su umanjeni;
  • Povećava proizvodnu površinu na kojoj se može vršiti proizvodnja što je veoma značajno u povrtarstvu i proizvodnji lekovitog bilja.
  • Pruža povoljan ambijent za razvoj korisnih mikroorganizama i glista;

Termin hugelkultur bi u prevodu značio nasip-bašta, što ujedno i najbolje objašnjava izgled banka na kome se vrši gajenje.

Banak se stoji iz jezgra koje je sačinjeno od stabala i krupnog granja, omotača jezgra koje se sastoji iz sitnijih i brže razgradivih materijala kao što su pokošena trava, lišće, kompost i stajnjak da bi se na kraju izdvojila i pokrivka koja se formira nabacivanjem plodne zemlje.

Prema Sepu Holceru koji se smatra za vodećeg hugelkultur stručnjaka izgradnja banaka treba da ide sledećim redosledom:

  • Iskopavanje kanala dubine oko 30cm, širina i dužina su proizvoljni;
  • Slaganje krupnog granja u kanal radi formiranja jezgra

hk3

  • Slaganje brže razgradivog materijala preko jezgra (kao što je slama pomešana sa stajnjakom) radi formiranja omotača.
  • Formiranje pokrivke. Na kraju izgradnje banak bi trebao da izgleda ovako:

hugelkultur-1

Hugelkultur funkcioniše tako što drva i debla koja se nalaze u jezgru imaju osobinu da upijaju i zadržavaju vlagu koju će vremenom da odpuštaju kada vlage nema. Usled ove pojave primanja, zadržavanja i odpuštanja vlage drva i debla trunu i u procesu truljenja oslobađaju dodatne hranljive materije koje gajene biljke mogu usvajati stvarajući time dodatan izvor organskih biljnih hraniva. Prilikom truljenja dolazi do nastanka rupa u drvima što poboljšava dotok vazduha u banak i omogućava brže nastanjivanje glista i sličnih korisnih organizama.

Preporučuje se upotreba tvrdog drveta za izradu jezgra zato što se tvrda drva sporije razgrađuju i time omogućavaju duži i efikasniji rad hugelkulturnog sistema. Moguće je koristiti meka drva ali treba imati na umu da je njihova razgradnja znatno brža a samim tim i oslobađanje hranljivih materija.

Drva koja su se najbolje pokazala su: jova, jabuka, jasika, breza, javor, hrast, topola i vrba.

Drva koja treba izbegavati: orahovina (zbog toksina), borovina (zbog smole), bagrem (zato što se ne razgrađuje).

U zavisnosti od tipa drveta koji se koristi za izradu jezgra jedan banak može trajati od 20 godina pa na više.

Imajući sve navedeno u vidu može se zaključiti da sistem huglekultura ima prednosti koje olakšavaju proces proizvodnje sa stanovišta vodosnabdevanja, đubrenja i finansiranja. Obrada zemljišta ne uključuje mehanizaciju. Štedi novac i povećava proizvodni prostor.

Sistem je dobar u primeni na malim gazdinstvima i na gazdinstvima koja se postepeno šire. Takođe se mora istaći da je ušteda vremena značajan faktor: Vredi probati, zar ne?