Jesenja setva povrća

Jesenja setva počinje kada se sezona gajenja za mnoge poljoprivredne kulture u našem regionu privodi kraju u mesecima godine koji počinju sa avgustom i zaključno sa oktobrom. Usevi su skinuti sa najvećeg broja parcela i u mnogo slučajeva može se smatrati da je još jedna sezona gajenja privedena kraju.

Ne mora da bude tako. Ukoliko niste imali sreće u prolećnoj sezoni gajenja ili ste zakasnili sa setvom možete još uvek da popravite rezultat. Naravno, ako gajite za sopstvene potrebe onda ćete se iznenaditi kako pred zimu imate povrće koje je odavno napustilo pijacu i trpezu.

Ukoliko Vam se ne ide do piljare i kupuje povrće iz uvoza pogledajte spisak povrtarskih kultura koji se može uzgajati u periodu avgust-oktobar:

  • Rotkvica koja stiže za 22 dana nakon setve;
  • Salata koja se, realno, može brati u svakom momentu;
  • Spanać koji stiže za 35 dana;
  • Rotkva koja se može posejati 6 – 8 nedelja pre prvog mraza;
  • Mrkva koja se može posejati 12 nedelja pre prvog mraza;
  • Kelj pupčar.

Jesenja setva povrća ima svoje prednosti

jes1

Prikaz parcele na kojoj se gaji povrće direktno u žetvenim ostatcima.

Parcela je malčirana ukoliko je glavni usev bio takav da je za sobom ostavio velike količine ostataka kao što su lišće, strnjika, tuluzina itd. Isti ostatci se mogu upotrebiti kao malč. Zadatak malča je da čuva vlagu u zemljištu, suzbija korove, privlači korisne mikroorganizme i gliste.
Upotrebom malča napravili smo parcelu koja: ne oskudeva u vlazi, nije zakorovljena, bogata hranljivom materijom i mikroorganizmima, drugim rečima, savršeno za gajenje povrća.

Povoljna temperatura za gajenje povrtarskih kultura će vremenom samo da opada. Male su šanse da će Vas iznenaditi nagli skok temperature ili neki nenormalni toplotni udar.  Takođe možete računati na jesenje kiše.

Treba obratiti pažnju na tri stvari:

  • Zemljište ne sme da bude sabijeno tamo gde se jesenja setva planira. Korenov sistem povrća je naspram drugih kultura nežniji i zahteva mekanu posteljicu. Preporučuje se sistem obrade koji će usitniti zemljište samo u trakama gde će se vršiti setva.
  • Prethodni usev i usev koji nameravate da gajite ne smeju da imaju zajedničke bolesti i štetočine. Ukoliko ste imali problema sa pojavom bolesti ili najezdom štetočina jako je bitno znati da iste mogu da utiču na usev koji planirate. Ukoliko su u pitanju štetočine koje napadaju velik broj biljnih vrsta npr žičnjaci ili se pojavila neka vrsta pepelnice ili truleži jesenja setva na toj parceli se izbegava. Svrha setve je da hranite sebe a ne štetočine.
  • Takođe nikako ne sme da se gaji po sistemu isto na isto. Svaki usev ima određene potrebe za hranivima. Neka hraniva se troše manje dok se druga troše više. Nema svrhe cediti iz zemljišta ono malo hraniva što je ostalo. Ovaj razlog je usko povezan sa drugim razlogom. Bolesti i štetočine lako sačekaju novu turu hrane i nastavljaju sa razmnožavanjem. Kako jedna stvar poteže drugu sledeća sezona je katastrofa u najavi.
jes2

Prikaz korena koji se probio i usitnio zemlju.

Ukoliko je prethodni usev imao jako razgranat korenov sistem npr. žitarice onda možete da računate na to da je zemljište dobro usitnjeno i da voda lako prolazi kroz šupljikavu strukturu posečenog korena koji je prethodni usev ostavio za sobom.

Parcela je delimično nađubrena jer se u zemljištu još uvek nalaze hranljive materije koje su pretekle od prethodnog useva i umesto da se gube mogu se iskoristiti.

Uz malo truda i rada možete lako produžiti sezonu i uzgojiti za sopstvene potrebe ili za prodaju. Ne košta puno da se proba i rezultati će Vas iznenaditi.

 

Leave a Comment