Kako napraviti kutiju za gliste

Pošto smo se upoznali sa značajem glisti i njihovog marljivog rada u tekstovima Gliste na delu i Upoznajte se sa glistama vreme je da samostalno, u kućnoj radinosti, napravimo kutiju za gliste koja će nam omogućiti konstantan priliv organskog đubriva za sve potrebe (bašta, zemlja za cveće, povrtnjak…).

Kutija koja će se koristiti za proizvodnju glistenjaka može se napraviti na mnogo načina i u raznim dimenzijama. Kolika će biti, ne zavisi samo od želje i potrebe proizvođača. Svako može napraviti glistenjak čak i u stanu ili podrumu. Veoma je dobro rešenje za pretvaranje biljnog otpada i papira u nešto izuzetno korisno.

Pošto standard za veličinu kutije nije utvrđen, daćemo vam prikaz rešenja koje se može primeniti u stanu, bašti i vrtu. Ovaj mini-glistenjak lako se pravi i staje gde god ima manje od metar s metar prostora.

 

Kutija za gliste

Kao što se iz šeme može videti, kutija se sastoji iz dva elementa: tacne i sanduka s poklopcem.

Tacna služi za sakupljanje „glistenjačkog čaja”, koji se može koristiti kao odlično organsko đubrivo za prihranu, i sitnih otpadaka, koji znaju da iscure iz kutije. Ukoliko odlučite da napravite tacnu po nekim svojim dimenzijama, bitno je imati na umu da između tacne i kutije koja stoji u njoj uvek bude najmanje 5cm slobodnog prostora. Tako će se glistenjački čaj i sitan otpad lako uklanjati. Toalet-papir ili novine su idealni za ovaj posao. Nakvase se glistenjačkim čajem i sve tako skupa može u saksiju ili blizu korena biljke.

Kutija za gliste je svet za sebe. Sve što je u njoj i sve što se u njoj dešava vrti se oko glista. Na šemi se mogu videti preporučene dimenzije i modifikacije koje su neophodne kako bi proizvodnja glistenjaka tekla neometano. Ukoliko krojite kutiju po svojim dimenzijama, imajte na umu da ona ne sme biti dublja od 100 cm i poklopac mora biti podešen tako da se lako može otvoriti.

Ukoliko je preveliki, može biti težak i glomazan, a samim tim, nezgodan za podizanje. Rešenje je podeliti poklopac na više delova. Uloga poklopca je da zaštiti gliste od direktne svetlosti, kao i zemljište u kom one obitavaju, pošto bi se ono sušilo da poklopac ne postoji.

Sam sanduk je pravougaonog oblika prikazanih ili željenih dimenzija. Ima šest rupa koje se moraju izbušiti. Dve rupe promera 2,5 cm buše se na 6,5 cm niže od gornje ivice na suprotnim, užim stranama. Ove dve rupe služe za dovod vazduha i ubacivanje otpadaka ukoliko drugačije nije moguće.

Tu su i rupe na krajevima kutije. U pitanju su četiri rupe promera 3 cm i buše se na širim stranicama tako da idu tik uz krajeve. Svrha ovog položaja rupa je da se ponašaju kao odvodni sistem. Kroz njih će proticati višak vode i glistenjački čaj. Tuda će proći i sitan otpad. Kako zemlja i gliste ne bi odlazile u tacnu, na rupe se s unutrašnje strane zalepe mrežice, koje će ih zadržavati. Mreže protiv komaraca sasvim su dovoljne za ovu namenu.

Od čega napraviti kutiju za gliste?

Sanduk i tacna se mogu napraviti od plastike. Moguće je ove delove izraditi i od drveta, ali to nije baš preporučljivo. Ako nemate druge mogućnosti, onda treba preduzeti nekoliko dodatnih koraka. Drvo koje se najčešće koristi za izradu kutije i tacne je čamovina, jer je ona najotpornija na vlagu. Unutrašnja strana treba da bude obložena vodootpornim materijalom. Tanka plastika kao što je u kesa za smeće nije poželjna jer se lako cepa i gliste je mogu probušiti. Ukoliko koristite neku vrstu plastične oplate, preporučuje se upotreba krovne folije jer je izuzetno jaka i otporna na vlagu.

Zemlja se sipa skoro do gornje rupe i puste se gliste. Trebaće im dan-dva da se naviknu na novo okruženje. Zemlju u kutiji treba redovno kvasiti kako bi gliste mogle da opstanu. Zemlja se kvasi do te mere da bude vlažna i bez barica. Pod prstima zemlja treba da bude kao mokar sunđer.

Gliste se hrane tako što se na sredini sanduka iskopa rupica i u nju stavi biljni otpad zamotan u tanak sloj toalet-papira ili nakvašene novine. Rupica se obavezno zatrpava kako muve ne bi osetile miris biljnog otpada.

Gliste ne jedu ujednačenom brzinom. Nekad hrana ode brže, nekad sporije i faktori koji utiču na njihov apetit su mnogobrojni. Takođe, treba imati u vidu da iako nisu probirljive, postoji hrana koju neće jesti i nju treba ukloniti iz zemlje. Gliste treba hraniti materijom koja brzo trune, tako da npr. lišće oraha ili iglice četinara ne dolaze u obzir. Otpaci životinjskog porekla takođe ne dolaze u obzir, gliste ih neće jesti, a muve mogu osetiti njihov miris ako nisu dobro ukopani u kutiju.

Selidba glista je jednostavnija s ovom kutijom. Sećate li se gornjih rupa? Kroz njih se mogu gurati paketići hrane. Ti paketići služe kao hrana i mamac koji gliste tera na jednu ili drugu stranu kutije. Kada gliste migriraju na jednu stranu kutije, glistenjak se može sakupiti sa suprotne strane kutije i rupa popuniti novom turom zemlje spremne za obogaćivanje. Zemlja se može kupiti ili iskopati s ne veće dubine od 30 cm. Korovsko seme, koje neizbežno dolazi sa zemljom, neće predstavljati problem jer poklopac uvek drži senku nad sandukom, tako da nema klijanja.

Dodatni saveti

  • Velika plastična saksija može se koristiti kao kutija, samo je bitno uzeti dve tacne. Jednu treba koristiti kao tacnu, a drugu kao poklopac.
  • Nanošenje farbe ili sličnog vodootpornog premaza s unutrašnje strane može adekvatno zameniti plastiku ili foliju.
  • Malč u kutiji sprečava isušivanje vode i hrani gliste. Ukoliko ga koristite, upotrebite vrstu koja se može lako razgrnuti i vratiti na mesto nakon hranjenja glista.
  • Ukoliko su otpaci usitnjeni, gliste će ih brže pojesti. Što sitnije, tim bolje, a u ove svrhe možete upotrebiti mlin ili blender.