Kako se pravi zemlja za rasad

Zemlja za rasad, na prvi poged, deluje kao da je obična, fina, vrtna zemlja, u kojoj biljke provedu prve nedelje svoga života. To jeste tačno, ali ne sme da se zamemari da je u tokom tih, prvih nedelja, gajeno bilje najzahtevnije i najranjivije. Imajući ovo na umu, jasno je da pravilno pripremljen substrat onaj koji ispunjava zahteve mlade biljke prema hranivima, koji greje koren i drži adekvatne količine vode.

Nekada je, za gajenje rasada, bila dovoljna obična vrtna zemlja. Obično se u periodu februar-mart, u samoj bašti, postavljao plastični tunel, koji je bio namenjen setvi semena. Kada bi nastupilo lepo vreme stasao rasad je iznošen iz tunela i pikiran po bašti. Kada se posao priveo kraju, tunel bi se ili uklonio ili upotrebio za kasni letnji, ili jesenji rok sadnje.

Više o racionalnijoj upotrebi zaštićenog prosotra možete saznati ovde.

Sada je ovaj metod rada postao izuzetno nepraktičan, jer seme nije kao što je nekada bilo. Javljaju se nove, viskokrodije, sorte i hibridi povrća i cveća, koje imaju znatno veće potrebe za hranivima. Sada je potrebna strožija kontrola i veće ulaganje nego nekada, tako da je rasadničarstvo, manje-više, postalo samostalna grana poljoprivrede

Koje zahteve zemlja za rasad mora da ispuni?

Uzevši u obzir da u toj zemlji klijaju i niču mlade biljke, nameće se potreba za mekom i rastresitom zemljom. Koren mlade biljke mora da se što više razvije i razgrana – dok je ona u zaštićenom protoru. Pri rasađivanju na otvorenom polju koren često strada, ili biva oštećen, tako da je od suštinskog značaja razvijen i moćan koren. Tvrda, nabijena i glinovita zemlja, u većini slučajeva, nije poželjna, a idealna mešavina zemlje za rasad ima strukturu sličnoj kupovnoj zemlji za cveće.

Sledeće što se treba uzeti u obzir je kiselost. Oko 90% gajenih kultura, u našem regionu, uspeva u neutralnom zemljištu. Izuztek su, uglavnom, cvetne kulture. Kiselost zvuči kao nešto o čemu ne treba puno razmišljati ali, naravno, uvek ima neka začkoljica. Ukoliko se pri mešanju substrata za rasad koristi zemlja sa gradilišta, iz njive ili šume (naročito četinarske ) treba posebno obratiti pažnju na kiselost. Zemlju koja stiže iz šuma ili sa njiva, treba smatrati kiselom, jer se na parcelama koriste mineralna đubriva koja je zakišeljavaju, dok u šumama raste bilje koje, takođe, zakišeljava zemljište. Sa gradilišta može da se dobije zemlja koja je alkalna, jer malter, kreda i kreč sadrže velike količine minerala koji alkalizuju zemljište.

Testi kiselosti zemljiušta možete sprovesti sami, uz pomoć ove metode.

Zemlja za rasad mora da bude obogaćena hranjivim materijama koje su lako dostupne mladoj biljci. Kvalitetan substrat se može napraviti na više načina, i u slobodnoj prodaji mogu da se nađu hraniva namenjena za rasad, tako da je najveća briga ujedno i najpodmirenija.

zemlja za rasad-2

Kako se pravi zemlja za rasad?

Svaka zemlja za rasad se meša sa ciljem da ispuni hranjive uslove koje gajena biljka nameće. Pošto svaka biljka ima specifične zahteve, najčešće se primenjuje tehnika „osnova i oplemenjivanje“.

Osnova je zemlja koja je stigla sa parcele, livade, šume, ili zemlja koja je ranije bila korišćena za proizvodnju rasada. Primarna uloga osnove je da ispuni strukturalni i kiselinski zahtev koje gajeno bilje nameće. To znači da je kvalitetna osnova mrvičasta i pH neutralna. Izuzeci postoje, ukoliko je biljka koja će se gajiti poznata po tome da zahteva kiseliju ili alkalniju zemlju. U tom slučaju za osnovu se koristi zemlja koja ispunjava te zahteve.

Jedna od najpoželjnijih osnova je glistenjak, iliti zemljište koje su preradile i nađubrile gliste. Struktura mu je idealna za razvoj rasada i obogaćen je hranivima. Često je on sam dovljan za solidan start i gajenje rasada, i to uz manje troškova.

Više o glistenjaku, i kako se pravi možete saznati ovde.

Oplemenjivači su dodaci koji se mešaju sa osnovom, radi dobijanja željene količine hraniva i željene kiselosti. Najčešće se osnova meša sa nekom vrstom, ili više vrsta, organskog đubriva. Mineralno đubrivo takođe dolazi u obzir, ali mora da se izabere ono koje je u skladu sa zahtevima prema hranivima, koje gajeno bilje nameće. Nagomilavanje materije nosača, nakon što se aktivna materija mineralnog đubriva potroši, dovodi do zakišeljavanja zemlje za rasad, usled čega biljke lako stradaju. Mineralna đubriva je najbolje primenjivati u tečnom obliku, tokom zalivanja, jer je šansa da naprave štetu – mala.

Higijenski standard

Zemlja za rasad mora biti očišćena od larvi insekata i klica mikoorganizama. Ovo je glavni razlog zbog kojeg se mnoga organska đubriva, kao što je stajnjak i kompost, izbegavaju. Ukoliko su navedena đubriva pri ruci, pre nego što se prsitupi pravljenju zemlje za rasad, neophodno ih je tretirati nekim dezinfekcionim sredstvom. U cvećarstvu se zemlja za rasad, pre upotrebe, često prokuva u loncu. Zatvoren prostor je savršeno mesto za brz razvoj bolesti i šetočina, tako da je dobrodošla svaka preventivna mera koja može da se preduzme. Često se zemlja namenjena za osnovu ostavi napolju tokom najjače zime, kako bi promrzla, i na taj način bila oslobođena klica i štetočina.

Zdrav rasad garantuje dobar prinos. Dobijanje ovakvog rasada zahteva obezbeđivanje najboljih mogućih uslova za razvoj bilja. Što se samog zemljišta tiče neophodno je obratiti pažnju na samo četiri stvari: strukturu, kiselost, hranjivost i higijenu, od kojih su dva zahteva gotovo ispunjena još pre nego što se započne pravljenje mešavine za rasad.