Kala je dobila ime po francuskom botaničaru koji ju se prvi opisao. Ovaj rod broji oko osam vrsta koje su poreklom iz močvarnih predela Južne Amerike. Pripadaju rodu Araceae.
Calla aethiopica kod nas se masovno gaji kao saksijska vrsta cveća. Odlikuje se kopljastim, svetlo zelenim listovima koji se nalaze na dugoj lisnoj dršci. Cvetna drška koja je dužine 50-60 cm isto kao i listovi polazi direktno iz zemlje i završava se cvetom levkastog oblika. Boja cveta je najčešće bela ili žuta. U sredini cveta nalazi se klip koji je bledo-žute ili narandžaste boje. Cvetovi se razvijaju iznad listova što dodaje lepoti ove biljke.
Cvetovi kale su velike trajnosti (8-10 dana u vodi), pa se zato ova biljka vrlo često gaji za rezani cvet. Pored trajnosti i lepote cveta, period cvetanja kale može da se podesi tako da cvetovi kale budu prisutni na tržištu kada je malo ostalih vrsta u ponudi.
Calla aethiopica ima veći broj varieteta pa se po visini mogu podeliti na:
| Varijeteti | Gajenje za: | Predstavnici |
|---|---|---|
| Visoki | Rezan cvet | Calla Grandiflora, Calla Gigantea, Calla Nicolia, Perle de Stuttgart |
| Niski | Uzgoj u saksijama | Frisdoper, Bogtard, Little |
Calla palustris je poreklom iz Centralne i Južne Evrope. Ima podzemno, zadebljalo rizomatično stablo. Brzo raste i širi se. Dekorativnu vrednost imaju cvetovi i listovi. Pogodna je za sadnju pored vodenih bazena, jezera, vodenih tokova u zelenim površinama.
Razmnožavanje
Kala se dosta lako i brzo razmnožava. Najčešće se koriste dve metode vegetativnog razmnožavanja: sadnjom gomolja ili odvajanjem bočnih izbojaka. Ako se razmnožava sadnjom gomolja biljka cveta iste godine a ukoliko se primeni metoda koja podrazumeva upotrebu bočnih izdanaka onda kala cveta u narednoj godini.
U periodu od jula do avgusta gomolji se sade u saksije ili u zemljište (ako se gaji za rezan cvet). Sadnju treba izvršiti tako da vrh gomolja bude u nivou zemlje. Kala zahteva zemljišnu smešu koja je teška i bogata hranljivim materijama. Najviše joj odgovara smeša jednakih delova dobro pregorelog stajnjaka i rečnog mulja čija se pH vrednost kreće oko 5,0. Ova smeša je napribližnija močvarnom tipu zemljišta na kome je kala evoluirala. U toku procesa gajenja biljke treba obilno zalivati i često orošavati.Tokom septembra biljke intenzivno rastu, te je u to vreme potrebno izvršiti prihranu (najbolji način je zalivanje rastvorom azotnog đubriva). U ovom momentu se takođe, radi zgode može koristiti tečno đubrivo. Preporučuje se upotreba rastvora za lisno dekorativno bilje. Ova formula sadrži adekvatne količine azota i može se koristiti jednom do dva puta mesečno tokom zalivanja.
Saznajte kako oceniti pH vrednost zemljišta ovde.
Period cvetanja je dosta dug. Počinje u januaru i traje do aprila. Po procvetavanju biljke se postepeno zasušuju čime se ubrzava period vegetacije. Biljke se u periodu jul-avgust potpuno zasuše. Zreli gomolji vade se iz zemlje, čiste i spremaju za ponovnu sadnju. Ukoliko se kala gaji za proizvodnju rezanog cveta, zahvaljujući tome što se razmnožava gomoljima, vreme cvetanja može da se reguliše tako da cvetovi stignu kada je njihov tržišni plasman najprofitabilniji.
Kala zahteva sledeće mere nege
Mere nege kale ubrajaju: održavanje temperature 18-20°c, zalivanje i orošavanje i prihranjivanje 1-2 puta nedeljno u fazi cvetanja. Prihranjivanje se vrši rastvorom osoke i vode u odnosu 1:3 pri čemu se na svakih 10 litara osoke doda 2gr superfosfata i 2gr kalijeve soli. Kale mogu da ostanu na jednom mestu u leji ili stakleniku 6-10 godina stim što se svake godine površinski sloj substrata menja. Pri pravilnom gajenju kala može da cveta od sredine oktobra do maja, a masovno cveta u periodu decembar-januar. Inače i kod gajenja za rezani cvet treba izvršiti njeno zasušivanje „odmaranje“ u trajanju od 2-3 meseca.
Čitajte još o toplim lejama ovde i saznajte više o efikasnijoj upotrebi plastenika i staklenika ovde.
