Kasna keleraba (Brassica oleracea var. gongydes) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Značaj

Kasna keleraba je jednogodišnja kupusnjača koja obrazuje zadebljalo stablo. Zadebljalo stablo se koristi u ishrani u svežem stanju i kao vkel4arivo. Keleraba se odlikuje visokim sadržajem ugljenih hidrata posebno disaharida, vitamina C i kalijuma. Kvalitetno zadebljalo stablo kelerabe ima mali sadržaj celuloze. Starenjem biljke ili gajenjem bez dovoljno vode povećava se sadržaj celuloze i keleraba gubi kvalitet. Zadebljalo stablo je bele, svetlozelene ili ljubičaste boje.

Plodored

Kasna keleraba se, zbog kratkog perioda koji provodi na otvorenom polju, najčešće gaji kao međukultura i naknadna kultura.

Đubrenje

U proseku kasna keleraba zahteva sledeće količine čistih hraniva:

  • 100-120 kg/ha azota. Visoke količine azota dovode do pucanja zadebljalog stabla kelerabe.
  • 80-100 kg/ha fosfora
  • 120-140 kg/ha kalijuma.
  • Pri gajenju kelerabe ređe se koriste organska đubriva.
  • Navodnjavanje kelerabe je neophodno zbog obrazovanja zadebljalog stabla.U ranoj proizvodnji se zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.
    Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem. Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje zadebljalog stabla koje se javlja u slučaju kada se keleraba zaliva posle izrazito sušnog perioda.

    Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kelerabe.

    Kasna keleraba – kalendar radova

    Maj