Kasna keleraba (Brassica oleracea var. gongydes) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Značaj

Kasna keleraba je jednogodišnja kupusnjača koja obrazuje zadebljalo stablo. Zadebljalo stablo se koristi u ishrani u svežem stanju i kao vkel4arivo. Keleraba se odlikuje visokim sadržajem ugljenih hidrata posebno disaharida, vitamina C i kalijuma. Kvalitetno zadebljalo stablo kelerabe ima mali sadržaj celuloze. Starenjem biljke ili gajenjem bez dovoljno vode povećava se sadržaj celuloze i keleraba gubi kvalitet. Zadebljalo stablo je bele, svetlozelene ili ljubičaste boje.

Plodored

Kasna keleraba se, zbog kratkog perioda koji provodi na otvorenom polju, najčešće gaji kao međukultura i naknadna kultura.

Đubrenje

U proseku kasna keleraba zahteva sledeće količine čistih hraniva:

  • 100-120 kg/ha azota. Visoke količine azota dovode do pucanja zadebljalog stabla kelerabe.
  • 80-100 kg/ha fosfora
  • 120-140 kg/ha kalijuma.
  • Pri gajenju kelerabe ređe se koriste organska đubriva.

Navodnjavanje kelerabe je neophodno zbog obrazovanja zadebljalog stabla.U ranoj proizvodnji se zalivanje vrši tri do četiri puta sa zalivnom normom od 30-40 mm.
Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem. Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje zadebljalog stabla koje se javlja u slučaju kada se keleraba zaliva posle izrazito sušnog perioda.

Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kelerabe.

Kasna keleraba – kalendar radova

Maj

Jun

  • Pred osnovnu obradu u zemljište se unose 1/2 planirane količine azotnog đubriva, ukupna planirana količina kalijumovog đubriva, ukupna planirana količina fosfornog đubriva.
  • U slučaju gajenja kasne kelerabe vrši se plitka (letnja) obrada na 15-18 cm dubine uz dopunsku obradu.
  • Početak perioda u kom je moguće rasađivanje kasne kelerabe na otvorenom polju.
  • Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i kupus8dobro razvijen korenov sistem.
  • Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
  • Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.
  • Početak perioda u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/2 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
  • Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače kupusa i kupusnjača.

Oktobar

  • Početak perioda u kom je moguća berba kasne kelerabe. Berba se obavlja kada zadebljalo stablo dostigne prečnik 5-8 cm i kel5tada je bez grubih, celuloznih vlakana.
    Biljke se čupaju, oštrim nožem se odseca koren i listovi sem nekoliko vršnih ili se nad zemljom odsecaju listovi a koren izorava.

Leave a Comment