Klimatograf se može koristiti na više načina. Osim svrhe za koju je namenjen, uz malo dorade, može nam pokazati neke značajne stvari na koje, ukoliko obratimo pažnju možemo lakše pregurati sušu. Kažu da slika vredi hiljadu reči za one koji je znaju čitati i želimo da vam pružimo to znanje.
Kako se pravi i koristi klimatogram / klimatograf možete pročitati ovde.
Kada je navodnjavanje neophodno?
Većina poljoprivrednih kultura koja se gaji na našem podneblju su poprilično otporne sa sušu. Pošto se kod nas slabo navodnjava izbor sorata i hibrida koji ima prođu na tržištu je u stanju da trpi dug period suše. Ovo ne znači da se navodnjavanje može zanemariti, baš naprotiv, dobro će doći naročito u takozvanim kritičnim periodima rasta i razvoja.
Kritičan period za neku kulturu je kada ulazi u fazu koja, ako nešto pođe naopako, može da upropasti rod. Kritične faze su obično vezane za cvetanje, oprašivanje i formiranje ploda. Jasno je da ako tokom cvetanja polen propadne usled vrućine ili mraza automatski neće biti roda. Ukoliko kultura, recimo kupus, koji razvija ogromnu zelenu nadzemnu masu nema dovoljno vode za razvoj i održavanje iste ima da kržlja i propadne. Cvećari i povrtari najbolje znaju šta znači kada udari jaka suša i shodno tome imaju sistem zalivanja koji redovno radi. Naizgled ovim proizvođačima klimatograf nije potreban ali to nije istina.
Postoje neke kulture koje se moraju redovno zalivati bez obzira na faze razvoja jer su takve po prirodi i zato smo na početku rekli većina kultura a ne sve kulture. Znajući kada nastupaju kritične faze u usevu ili zasadu moguće je vršiti takozvano strateško navodnjavanje. Prosto rečeno klimatograf će nam pokazati kada je najdelotvornije navodnjavati pa makar ne navodnjavali više od tri puta u sezoni.
Primer strateškog navodnjavanja uz pomoć klimatografa
Uzmimo za primer usev kukuruza. Kukuruz je jedna od najotpornijih kultura na dugu sušu ali često se dešava da usev podbaci usled suše. Naizgled deluje nemoguće ali je istinito. Kukuruz ima tri kritične faze:
- pred fazu intenzivnog porasta (oko mesec, do mesec i po nakon setve);
- tokom metličenja i pred svilanje,
- u stadijumu nalivanja zrna.
Pod pretpostavkom da je kukuruz posejan sredinom aprila i da se zna kada kritične faze nastupaju klimatograf nam pruža sledeće informacije.
Klimatograf u kombinaciji sa kritičnim periodima rasta i razvoja kukuruza jasno pokazuje kada i kolika je opasnost po usev.
Klimatograf jasno pokazuje koliko će priroda pomoći ili odmoći (u zavisnosti od klime posmatranog regiona) kada usev uđe u kritičnu fazu. Dalje se može proračunati količina vode koja je potrebna za navodnjavanje što otvara vrata mogućoj uštedi na vodi i radu.
Ukratko klimatograf pruža podatke o tome kada i koliko vode je potrebno i kada je najpotrebnija za normalan razvoj useva.
Šta to klimatograf ume da „prećuti“?
Znamo da usevi uprkos suši opstanu i kako-tako izguraju sezonu. Uprkos tome što nema dovoljno padavina usevi opstaju zahvaljujući dostupnoj vodi koja se nalazi u zemljištu. Ta voda je sklona isparavanju i što je temperatura viša time brže isparava ostavljajući useve žednim a kao za inat nema kiše da nadoknadi izgubljeno. Kako bi se izračunala količina vode koja isparava koristi se sledeća formula:
Em = 0,0018 x (25+T)² x (100-a)
- Em – ispraljivost u mm za mesec dana
- T – srednja mesečna temperatura
- a – srednja mesečna relativna vlažnost vazduha
Ukoliko gajite kulture bez navodnjavanja uz pomoć klimatografa i podataka koji se mogu naći na sajtu republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) ili slične ustanove ukoliko se merenje vrši van teritorije Srbije možete sa lakoćom otkriti kada je isparavanje najjače i regulisati ga.
Zaključak
Podaci koji se mogu dobiti putem klimatografa su značajni u smislu da daju sliku o odnosu i kretanju temperature i vode tokom godine. Osim toga podaci su još značajniji jer ukoliko postavimo prava pitanja i pogledamo iz još kojeg ugla i klimatograf nam pruža mnogo više korisnih informacija nego što smo očekivali. Biće još!
