Ko jede kivi dugo i živi

Postojbina kivija, poznatog i kao Aktinidija (lat.: Actinidia chinesis) je Jugoistočna Kina, gde se, prema navodima enciklopedije, gajila 600 godina pre nove ere. Legenda kaže da je mladi kineski car Jang tražio lek za svoju verenicu i bog Tao mu je savetovao da upotrebi plodove kivija. Njegova verenica je bila izlečena i kivi je dobio ime Jang-Tao.

Kivi u svojim plodovima ima velike količine vitamina C, oko 8% šećera i od 0,78% do 2,48% kiseline. Pripada familiji aktinidija, u kojoj su značajne još Actinidia colomicta, Actinidia polygama Mig, Actinidia agruta i Actinidia polygama Maxim. Sve biljke iz ove familije su povijuše, tj. puzavice, pa tako i kivi, a životni vek mu je oko 40 godina. Plodonošenje počinje rano, rodni su prošlogodišnji letorasti. Cvetovi su jednopolni na posebnim biljkama, što znači da postoje biljke sa ženskim i biljke sa muškim cvetovima. Faza cvetanja je u maju, a plodovi sazrevaju u oktobru. Plod je bobica od oko 100 grama.

Uslovi gajenja su slični onima za vinovu lozu. Uspeva na ocednom zemljištu i vinogradarskoj zoni. Može da izdrži čak i do -13ºC. Zemljište je najbolje obraditi, ukoliko je moguće, na 40cm-60cm dubine, što, naravno, prvenstveno zavisi od osobina zemljišta.

Važnije sorte plodonosnog kivija

Hajvard (Hayward), sa krupnim plodovima do 100gr ;
Bruno, rodan i pogodan za surovu klimu ;
Monti (Monty) koji ima sitne i žute plodove;
Abot (Abott), najražireniji na Novom Zelandu.

Od oprašivača gaje se: Chicc Male, Mapua, Tomuri i klonovi ovih sorti.

Razmnožavanje i sadnja

Kivi se razmnožava se vegetativno, ali se reznice teže ožiljavaju, pa je preporučljivo da se koristi sredstvo za ukorenjavanje rasada. Za razmnožavanje se najčešće koriste delovi biljke koji su odstranjeni tokom redovnog orezivanja. Sadnja se vrši na rastojanju od 5m-7m međuredno, i 6 m u redu, a zavisi od sorte koja se gaji.

Kako se gaji kivi

Kiviju je neophodan oslonac, pa tako može da se gaji na tri načina: uz pritku, u špaliru ili po sistemu pergole.
Radi oprašivanja je neophodan izvestan broj muških biljaka. Obično ih je u populaciji plantaže 10% – 15% i njih je neophodno rasporediti po prikazanoj šemi.

.

Rezidba

Ovo je značajna i neophodna mera. Plodovi se nalaze na sekundarnim grančicama razvijenim iz prošlogodišnjih letorasta. Kivi treba da ima rodne čvorove na sekundarnim granama. Čvorovi su na međusobnom rastojanju 30cm – 35cm. Svaki čvor ima rodne grančice i one se orezuju na 8 pupoljaka. Leotrasti se rezidbom skraćuju ili potpuno ukljanjaju, dok se na starijim biljkama vrši rezidba radi podmlađivanja. Takođe je neophodno imati na umu da se biljka ne optereti rodom i shodno tome je rezati.

Zimska rezidba se sprovodi tako što se prošlogodišnja grančica koja je rodila skraćuje na polovinu. Novi letorasti se orezuju po unapred utvrđenom principu. Zimska rezidba se vrši svake 3-4 godine.

Zelena rezidba se vrši 2-3 puta tokom sezone. Prvo zeleno orezivanje se vrši neposredno posle kretanja vegetacije. Cilj je da se uklone svi letorasti nastali u tekućoj godini, a koji bi ometali prošlogodišnje, rodne letoraste. Drugo zeleno orezivanje se vrši posle cvetanja radi proređivanja novonastalih letorasta. Ostvaljaju se oni koji u narednoj godini treba da plodonose. Letorasti se krate na 6 – 8 listova ili se odstranjuju u potpunosti. Preporučljivo je da se tokom sezone, mimo ova dva orezivanja, uklanjaju svi letorasti koji naredne godine neće imati plodonosnu funkciju.

Hranidbeni režim

Kako kivi formira veliko stablo i puno listova, neophodno je da unosi veće količine azotnog hraniva. U prvoj godini neophodno je uneti 60g azotnog hraniva po stablu, u dva navrata. Od druge do sedme godine unosi se 80g azotnog, 30g fosfornog i 50g kalijumovog hraniva u tri navrata. Od sedme godine, pa na dalje, unosi se 500g azotnog, 150g fosfornog, 260 kalijumovog i 75g magnezijumskog hraniva po biljci, u tri navrata tokom sezone.

Kada se bere kivi

Kivi plodonsi već u trećoj godini i očekivan prinos malog roda je oko 10kg po stablu. Vremenom prinos raste, tako da u sedmoj godini, pa na dalje, može da se očekje do 100kg po stablu, što znači da je očekivan prinos 40t/ha. Plodovi se ne mogu konzumirati odmah posle berbe, već je potrebno da odstoje neko vreme. Mogu se prodavati u svežem stanju, sušiti ili cediti radi dobijanja sirupa koji je izuzetno cenjen.