Kokoške i patke na radnom zadatku

Kokoške, patke i živina generalno, su gotovo neizostavan deo svakog pravog gazdinstva. Lepe ptice šarenog perija, koje šetaju i čeprkaju po dvorištu, je savršena slika idiličnog seoskog gazdinstva, naročito kada u jatu imaju mlade. Naravno, ne sme da se zaboravi na njihove krupnije rođake – ćurke i guske, koje svojim šarenilom takođe doprinose lepoti gazdinstva, mada se, svojim temperamentom, staraju da u živinarnik ne uđe niko nepozvan.

Guske su odlični čuvari, skoro dobre kao i psi. Građani starog Rima su, zahvaljujući uzbuni koje su digle, uspeli da se odbrane od iznenadnog napada i sigurne propasti. Nakon pobede nad neprijateljem guske su proglasili svetim životinjama.

U današnje vreme živini, i dalje, može da se poveri zadatak odbrane dvorišta, s’tim da su sadašnji neprijatelji korovi i insekti, a ne varvarske horde.
Nije bitno da li se radi o kokoškama, patkama, ćurkama ili guskama, živina je neumorna, nezasita i neće stati dok sve što mrda ne bude iskljucano i progutano.

Kamenje nije izuzetak

Živinski želudac, poznatiji kao bubac, je čudo prirode. Ptice se uglavnom hrane semenjem i nameće se potreba za želudcem koji je u stanju da uništi tvrdu semenjaču kako bi se oslobodila hraniva. Ptice imaju izuzetno jaku želudačnu kiselinu, koja je u stanju da nagriza ljusku semena, a kako bi ubrzale proces ptice jedu i kamenje. Kamenje potpomaže razbijanju ljuske, tako što se u bubcu stalno sudara sa pojedenim semenkama – i drobi ih. Usitnjeno seme kiselina lakše i brže razgrađuje. Ukoliko ste primetili da kokoške kljucaju malter, cigle ili zid, znajte da je to sasvim normalno.

Sa ovakvim sistemom za varenje jasno je da živina vrlo efikasno uništava korove i insekte. Hitin, materija od koje je sačinjena ljuštura svakog insekta, ne predstavlja nikakvu prepreku za želudac koji, bukvalno, vari kamenje.

Živinski izmet sadrži velike koncentracije agresivnih materija i u svom sirovom stanju je opasan po zeljasto bilje. Moguće je da se od njega napravi stajnjak, ali treba biti oprezan.
Živina se najčešće koristi za uništavanje korova i štetočina, i to kokoške i patke, jer imaju dva najefektivnija, ali različita metoda lova i ishrane.

Kokoške uništitelji

Kokoške i ćurke su u stanju da zbrišu sve sa površine zemljišta. Primetno je da tamo gde ima mnogo kokošaka – ništa ne niče. Hrane se semenom korova, insektima, puževima, glistama, i nezasite su. U stanju su od jutra do mraka da kljucaju i brzo uklone seme koje se nalazi na zemlji i biljkama. Pored njih korov nema šanse da formira i pusti seme. Korovi koji imaju razvijeno podzemlo stablo gube bitku, jer im neprestalnim kljucanjem i čeprkanjem, kokoške izmaraju koren. Izmet takođe doprinosi uništavanju korova, jer je izuzetno agresivan i sagoreva zeljasto biljno telo.

Kokoške je najboje korisiti u širokorednim usevima i zasadima. Bitno je da biljke očvrsnu dovoljno da izdrže redovne udare marljivih kljunova. Ćurke i kokoške su odlične za suzbijanje mrava i zeljastih korova tako da je preporučljivo imati ih u voćnjacima. Rasa nije bitna. Štaviše, kikirezi su sasvim dovoljni.

U širokorednim usevima i povrtnjacima postoji način da se kokoške upotrebe, a da se izbegne šteta koju mogu da nanesu. Pravljenjem tunela od žice u međurednom prostoru kroz koje će kokoške da se kreću. Žica treba da bude takva da kokoške ne mogu da proture glavu kroz okca i oštete gajene biljke.

Patke za preciznije poslove

Patke i guske pričinjavaju manje štete nego kokoške. Njihovi kljunovi im pružaju veći stepen preciznosti. Samim tim su u stanju da hvataju insekte i larve koje se nalaze na biljnom telu bez pričinjavanja značajne štete. Patke se uvek kreću u jatu, za razliku od kokošaka koje se rastrče, i tako love. Često naprave kockastu formaciju i strateški čiste usev. Ukoliko patki u prvom redu promakne insekt ili larva – uhvatitiće ga ona koja ide za njom.. U stanju su da očiste ceo usev bez problema. Krompirove zlatice, skočibube i larve leptira kupusara bivaju odstranjene bez po muke.

kokoške-1

U društvu se bolje radi.

Patke manje napadaju korve, u odnosu na kokošake, jer su po prirodi ptice močvrice i prisustvo trave je neophodno za njihov opsatnak. Mogu da se korisite zajedno sa kokoškama i drugom živinom u voćnjacima i vinogradima, tako da se može ostvariti višestruka korist.

Živinski stajnjak

Živinski otpad se može da se koristi kao đubrivo, ali uz povećan stepen opreza. Pošto njihov otpad sadrži visoke koncentraciije agresivnih materija stajnjak koji će se dobiti biće isti takav. Pre upotrebe živinski stajnjak se obavezno razblažuje vodom u odnosu voda:stajnjak: 5-9:1. To znači da jedna kanta živinskog stajnjaka mora da se biti razblaži sa 5-9 kanti vode. Nerazblaženi živinski stajnak može da se zaore na parceli samo pred zimu, kako bi do proleća bio razblažen dejstvom kiše snega i leda. Zaoravanje je obavezno i pravljenje stajnjaka mora da bude daleko od kuće, ili mesta gde se ljudi kreću, jer izuzetno smrdi.

Bilo da su u pitnju kokoške, patke ili druga živina može se reći da sem jaja i mesa ove životinje pružaju besplatnu uslugu čišćenja i plevljenja useva i zasada. Štede i vreme, jer ove poslove dosadne i mukotrpne, koji radi čovek, može da obavi jedno živinče uz neizmernu dozu obostrane zahvalnosti.