Kompost po kratkom postupku

Kompost je dobio na značaju u poslednje vreme zahvaljujući želji ljudi da gaje i jedu zdravu hranu. Ppride se mogu rešiti kuhinjskog otpada, korova i žetvenih ostataka na produktivan način. Ukoliko ove činjenicu imamo na umu nameću se pitanja:  Da li su korovi štetne biljke? Da li je bio otpad stvarno otpad?

Kompostiranje je postojalo kao praksa u mnogim domaćinstvima, ali je problem bio što je kompostu potrebno dosta vremena kako bi bio spreman za upotrebu. Poljoprivredni proizvođači, naročito povrtari, cvećari i rasadničari, kojima je kompost potreban „sada, odmah i stalno“ za pravljenje substarta nisu imali vremena i prilike da više meseci čekaju masu da prođe kroz proces kompostiranja.

Više o napravi sam substratima od organsih đubriva pročitajte ovde

Onog momenta kada je iskustvo onih koji redovno rade sa ovim organskim đubrivom dalo svoje rezultate, šabloni su počeli da se uočavaju. Primećeno je da ima nekih pravila koja, ako se ispoštuju, mogu omogućiti brzu i efikasnu proizvodnju komposta.

Praktični saveti za dobar kompost

Što sitnije tim bolje – Materijal koji se kompostira koji se sastoji se uglavnom od biljnog otpada (korova, kuhinjski otpada, slame i sl.) i zemlje koja se meša sa njim treba da bude što sitniji. Ključ uspeha leži u kontaktnoj površini. Sitnije čestice imaju veću međusobnu kontaktnu površinu. Samim tim brže i češće reaguju međusobno.

Valja imati pri ruci rešeto sa rupama ne većim od 1 cm u prečniku . Ukoliko materijal i zemlja prolaze kroz ovo rupe onda znajte da ste na pravom putu. U suštini, ako nemate takvo rešeto znajte da valja usitniti ili samleti materijal (otpad) za kompostiranje.

Mešajte suvo i sveže – Suva biljna materija je bogata ugljenikom dok je sveža materija bogata azotom. Ovako dobijen kompost je značajno bogatiji hranljivim materijama. Odnos, u principu, treba da bude suva + sveža materija : zemlja  0.5 + 0.5 : 1 ali taj odnos nije u kamen urezan. Može se menjati po potrebi i u zavisnosti od materije (otpada) koja je dostupna za kompost.  Ključna stvar je da se materijal koji se kompostira ne sleže na dnu gomile jer je teži od zemlje, nego da bude izmešan sa zemljom.

Veličina gomile – Gomila ne treba da bude zauzima više od jednog kubnog metra. Ovakva kompostna gomila omogućuje najbolje uslove za rad mikroorganizmima koji vrše razgradnju. Ukoliko imate veliku količinu materije koja se treba kompostirati onda je poželjno napraviti više kompostnih gomila. Istina je da više gomila zauzima više mesta na gazdinstvu ali imajte na umu da će sve to nestati za mesec dana.

Postoji mehanizacija koja je namenjena za proizvodnju komposta na veliko. Ove mašine mogu ustniti i izmešati masu koja se kompostira u jednom prohodu. Obrađenu masu ostavljaju za sobom kao banak koji nije veći od metra u širini i visni. Ukoliko želite da radite sa većim količinama komposta možete za sinjenje i mešanje koristiti i roto-frezu.

Prikaz mašine koja je se koristi u proizvodnji komposta na velike

 

Kompostnu gomilu valja proveriti svaka dva-tri dana. Ukoliko je topla u sredini to se može smatrati za dobar znak jer mikroorganizmi efikasno rade na razgradnji.

Dodajte vodu po potrebi – Kompostna gomila treba da ima strukturu nakvašenog sunđera.Osim potbrde da proces radi kako valja, toplota koju gomila odaje nas primorava da je povremeno zalivamo. Može se desiti i obrnuta situacija kada ćete biti primorani da pokrijete gomilu (jaka kiša i jako sunce npr). Imati ciradu ili neku staru plasteničku foliju pri ruci je kako bi proces brzog kompostiranja tekao neometano.

Mešajte, mešajte i samo mešajte- Najbitnija stvar kada se proizvodi kompost je mešanje gomile . Pravilo je da pri svakom mešanju materijal koji je bio unutar gomile sada bude spolja i obrnuto. Mešanje se može izvršiti ručno uz pomoć vile ili grabulje. Ukoliko imate više gomila u obzir dolazi upotreba mešalice za beton ili mešalice za kompost. Mešanjem se povećava protok vazduha korz gomilu i sprečava pojava štetnih mikroorganizama koji mogu da upropaste krajnji proizvod ili, još gore, dovedu do zaraze biljaka koje treba da obitavaju u budućem hranljivom substratu.

Proces je lak, zar ne?

Prikaz spremnog i zdravog komposta

Prateći gorne navedena uputstva moći ćete da ubrzate proces kompostiranja bio otpada i omogućite osiromašenoj zemlji da se obnovi. Problemi se mogu javiti u procesu proizvodnje i više o njima možete saznati ovde. Zdrav kompost proizvodnoj površini na koju se razbacuje ili supstratu za koji se koristi daje isti efekat kao tretiman mikrobiološkim đubrivom. Pride dodajete dragoceni humus i biljna hraniva. Izuzetno je poželjna upotreba komposta jer zemljištu dodaje znatne količine hranljivih mikroelemenata. Često zaboravljeni i zanemareni mikroelementi mogu predstavljati ogroman problem kada su u nedostatku. Radi efikasnijeg đubrenja i poboljšanja zdravlja biljaka moramo imati na umu libigov zakon koji u suštini kaže da to što najviše fali najviše će i da koči razvoj biljaka.

Pročitajte još o efikasnijem đubrenju ovde i o napravi-sam mikrobiološkom đubrivu ovde

Za pojačanu količinu hranljive materije možete dodati i gliste u gomilu. Rad glista će dodatno pojačati hranljivu vrednost komposta i omogućiti lakše provetravanje jer gliste buše tunele kroz gomilu.Kompost na ovaj način dobija dodatni kvalitet. Nije hranjiv kao glistenjak ali nije ni daleko od njega.

Više o đubrivu koje prave gliste saznajte ovde

Tokom kompostiranja moguće je naleteti na izvesne probleme koji, ukoliko se ne reše, mogu upropastiti turu komposta. Većina problema je lako rešiva ukoliko se reaguje na vreme.

Više o rešavanju problema koji nastaju tokom kompostiranja možete saznati ovde.

Ljubitelji organske proizvodnje i poštovaoci korišćenja bio materijala u skladu sa prirodom ovom metodom dobijaju izuzetno zdravo hranivo za različite potrebe u vrtu, bašti, voćnjaku i njivi.