Kompost je dobio na značaju u poslednje vreme zahvaljujući želji ljudi da gaje i jedu zdravu hranu. Upravo zbog toga se postavlja pitanje – kako najefikasnije rešiti kuhinjski otpad, korov i žetvene ostatke na produktivan način? U ovom tekstu ćemo pružiti savete o tome kako napraviti kvalitetan kompost i zašto je kompostiranje važno.
Kompostiranje je postojalo kao praksa u mnogim domaćinstvima, ali je problem bio što je kompostu potrebno dosta vremena kako bi bio spreman za upotrebu. Poljoprivredni proizvođači, naročito povrtari, cvećari i rasadničari, kojima je kompost potreban „sada, odmah i stalno“ za pravljenje supstarta, nisu imali vremena i prilike da više meseci čekaju masu da prođe kroz proces kompostiranja.
Više o napravi sam supstratima od organsih đubriva pročitajte ovde
Kako bi se ubrzao proces kompostiranja i omogućila efikasna proizvodnja komposta, primećeno je da postoji nekoliko pravila koja, ako se ispoštuju, mogu omogućiti brzu i efikasnu proizvodnju komposta. Ova pravila su sledeća:
Praktični saveti za dobar kompost
Što sitnije tim bolje
Materijal koji se kompostira, a koji se uglavnom sastoji od biljnog otpada (korova, kuhinjskog otpada, slame i slično) i zemlje koja se meša sa njim, treba da bude što sitniji. Ključ uspeha leži u kontaktnoj površini. Sitnije čestice imaju veću međusobnu kontaktnu površinu. Samim tim, brže i češće reaguju međusobno. Valja imati pri ruci rešeto sa rupama ne većim od 1 cm u prečniku . Ukoliko materijal i zemlja prolaze kroz ovo rupe onda znajte da ste na pravom putu. U suštini, ako nemate takvo rešeto znajte da valja usitniti ili samleti materijal (otpad) za kompostiranje.
Mešanje suvog i svežeg
Suva biljna materija je bogata ugljenikom dok je sveža materija bogata azotom. Ovako dobijen kompost je značajno bogatiji hranljivim materijama. Odnos, u principu, treba da bude suva + sveža materija : zemlja 0.5 + 0.5 : 1 ali taj odnos nije u kamen urezan. Može se menjati po potrebi i u zavisnosti od materijala (otpada) koji je dostupan za kompost. Ključna stvar je da se materijal koji se kompostira ne sleže na dnu gomile jer je teži od zemlje, nego da bude izmešan sa zemljom.
Veličina gomile
Gomila ne sme da zauzima više od jednog kubnog metra. Ovakva kompostna gomila omogućuje najbolje uslove za rad mikroorganizama koji vrše razgradnju. Ukoliko imate veliku količinu materijala koji treba da se kompostira, poželjno je napraviti više manjih kompostnih gomila. Iako više gomila zauzima više mesta na gazdinstvu, imajte na umu da će se sve to raspasti za mesec dana.
Prikaz mašine koja je se koristi u proizvodnji komposta na velike
Kompostnu gomilu valja proveriti svaka dva-tri dana. Ukoliko je topla u sredini to se može smatrati za dobar znak jer mikroorganizmi efikasno rade na razgradnji.
Dodajte vodu po potrebi
Mešajte, mešajte i samo mešajte
Najvažnija stvar kada se proizvodi kompost je mešanje gomile. Pravilo je da pri svakom mešanju materijal koji je bio unutar gomile sada bude spolja, i obrnuto. Mešanje se može izvršiti ručno uz pomoć vile ili grabulje. Ukoliko imate više gomila, u obzir dolazi upotreba mešalice za beton ili mešalice za kompost. Mešanjem se povećava protok vazduha kroz gomilu i sprečava pojava štetnih mikroorganizama koji mogu upropastiti krajnji proizvod ili, još gore, dovesti do zaraze biljaka koje treba da obitavaju u budućem hranljivom supstratu.
Proces je lak, zar ne?
Prikaz spremnog i zdravog komposta
Prateći gore navedena uputstva moći ćete da ubrzate proces kompostiranja bio otpada i omogućite osiromašenoj zemlji da se obnovi. Zdrav kompost proizvodnoj površini na koju se razbacuje ili supstratu za koji se koristi daje isti efekat kao tretman mikrobiološkim đubrivom. Pride dodajete dragoceni humus i biljna hraniva. Korišćenje komposta kao đubriva je vrlo zdravo za vaše biljke. Uz dodavanje humusa i biljnih hranjiva, kompost dodaje značajne količine hranljivih mikroelemenata u zemlju. Često zaboravljeni i zanemareni mikroelementi mogu predstavljati veliki problem kada su u nedostatku. Radi efikasnijeg đubrenja i poboljšanja zdravlja biljaka, važno je imati na umu Libigov zakon koji u suštini kaže da ono što najviše fali, najviše će i da koči razvoj biljaka.
Tokom kompostiranja moguće je naleteti na izvesne probleme koji, ukoliko se ne reše, mogu upropastiti turu komposta. Većina problema je lako rešiva ukoliko se reaguje na vreme.
Više o rešavanju problema koji nastaju tokom kompostiranja možete saznati ovde.
