Kompost po kratkom postupku

Kompost je dobio na značaju u poslednje vreme zahvaljujući želji ljudi da gaje i jedu zdravu hranu. Upravo zbog toga se postavlja pitanje – kako najefikasnije rešiti kuhinjski otpad, korov i žetvene ostatke na produktivan način? U ovom tekstu ćemo pružiti savete o tome kako napraviti kvalitetan kompost i zašto je kompostiranje važno.

Kompostiranje je postojalo kao praksa u mnogim domaćinstvima, ali je problem bio što je kompostu potrebno dosta vremena kako bi bio spreman za upotrebu. Poljoprivredni proizvođači, naročito povrtari, cvećari i rasadničari, kojima je kompost potreban „sada, odmah i stalno“ za pravljenje supstarta, nisu imali vremena i prilike da više meseci čekaju masu da prođe kroz proces kompostiranja.

Više o napravi sam supstratima od organsih đubriva pročitajte ovde

Kako bi se ubrzao proces kompostiranja i omogućila efikasna proizvodnja komposta, primećeno je da postoji nekoliko pravila koja, ako se ispoštuju, mogu omogućiti brzu i efikasnu proizvodnju komposta. Ova pravila su sledeća:

Praktični saveti za dobar kompost

Što sitnije tim bolje

Materijal koji se kompostira, a koji se uglavnom sastoji od biljnog otpada (korova, kuhinjskog otpada, slame i slično) i zemlje koja se meša sa njim, treba da bude što sitniji. Ključ uspeha leži u kontaktnoj površini. Sitnije čestice imaju veću međusobnu kontaktnu površinu. Samim tim, brže i češće reaguju međusobno. Valja imati pri ruci rešeto sa rupama ne većim od 1 cm u prečniku . Ukoliko materijal i zemlja prolaze kroz ovo rupe onda znajte da ste na pravom putu. U suštini, ako nemate takvo rešeto znajte da valja usitniti ili samleti materijal (otpad) za kompostiranje.

Mešanje suvog i svežeg

Suva biljna materija je bogata ugljenikom dok je sveža materija bogata azotom. Ovako dobijen kompost je značajno bogatiji hranljivim materijama. Odnos, u principu, treba da bude suva + sveža materija : zemlja  0.5 + 0.5 : 1 ali taj odnos nije u kamen urezan. Može se menjati po potrebi i u zavisnosti od materijala (otpada) koji je dostupan za kompost. Ključna stvar je da se materijal koji se kompostira ne sleže na dnu gomile jer je teži od zemlje, nego da bude izmešan sa zemljom.

Veličina gomile

Gomila ne sme da zauzima više od jednog kubnog metra. Ovakva kompostna gomila omogućuje najbolje uslove za rad mikroorganizama koji vrše razgradnju. Ukoliko imate veliku količinu materijala koji treba da se kompostira, poželjno je napraviti više manjih kompostnih gomila. Iako više gomila zauzima više mesta na gazdinstvu, imajte na umu da će se sve to raspasti za mesec dana.

Postoji i mehanizacija koja je namenjena za proizvodnju komposta na veliko. Ove mašine mogu u jednom prohodu ustinuti i izmešati masu koja se kompostira. Obrađena masa ostaje u vidu banaka koji nisu veći od metra u širini i visini. Ukoliko želite da radite sa većim količinama komposta, možete za sečenje i mešanje koristiti i roto-frezu.

Prikaz mašine koja je se koristi u proizvodnji komposta na velike

 

Kompostnu gomilu valja proveriti svaka dva-tri dana. Ukoliko je topla u sredini to se može smatrati za dobar znak jer mikroorganizmi efikasno rade na razgradnji.

Dodajte vodu po potrebi
kako bi kompostna gomila imala strukturu nakvašenog sunđera. Osim što potvrđuje da proces radi kako treba, toplota koju gomila odaje nas primorava da je povremeno zalivamo. Može se desiti i obrnuta situacija kada ćete biti primorani da pokrijete gomilu (na primer, jakom kišom ili jakim suncem). Imajte ceradu ili neku staru plasteničku foliju pri ruci kako bi proces brzog kompostiranja tekao neometano.
Mešajte, mešajte i samo mešajte

Najvažnija stvar kada se proizvodi kompost je mešanje gomile. Pravilo je da pri svakom mešanju materijal koji je bio unutar gomile sada bude spolja, i obrnuto. Mešanje se može izvršiti ručno uz pomoć vile ili grabulje. Ukoliko imate više gomila, u obzir dolazi upotreba mešalice za beton ili mešalice za kompost. Mešanjem se povećava protok vazduha kroz gomilu i sprečava pojava štetnih mikroorganizama koji mogu upropastiti krajnji proizvod ili, još gore, dovesti do zaraze biljaka koje treba da obitavaju u budućem hranljivom supstratu.

Proces je lak, zar ne?

Prikaz spremnog i zdravog komposta

Prateći gore navedena uputstva moći ćete da ubrzate proces kompostiranja bio otpada i omogućite osiromašenoj zemlji da se obnovi. Zdrav kompost proizvodnoj površini na koju se razbacuje ili supstratu za koji se koristi daje isti efekat kao tretman mikrobiološkim đubrivom. Pride dodajete dragoceni humus i biljna hraniva. Korišćenje komposta kao đubriva je vrlo zdravo za vaše biljke. Uz dodavanje humusa i biljnih hranjiva, kompost dodaje značajne količine hranljivih mikroelemenata u zemlju. Često zaboravljeni i zanemareni mikroelementi mogu predstavljati veliki problem kada su u nedostatku. Radi efikasnijeg đubrenja i poboljšanja zdravlja biljaka, važno je imati na umu Libigov zakon koji u suštini kaže da ono što najviše fali, najviše će i da koči razvoj biljaka.

Ukoliko želite da dodatno pojačate kvalitet svog komposta, možete u gomilu dodati gliste. Rad glista će dodatno pojačati hranljivu vrednost komposta i omogućiti lakše provetravanje jer gliste buše tunele kroz gomilu. Kompost na ovaj način dobija dodatni kvalitet. Iako nije hranjiv kao glistenjak, kompost sa glistama sadrži znatne količine hranljivih materija.

Tokom kompostiranja moguće je naleteti na izvesne probleme koji, ukoliko se ne reše, mogu upropastiti turu komposta. Većina problema je lako rešiva ukoliko se reaguje na vreme.

Više o rešavanju problema koji nastaju tokom kompostiranja možete saznati ovde.

Ljubitelji organske proizvodnje i poštovaoci korišćenja bio materijala u skladu sa prirodom ovim metodama dobijaju izuzetno zdravo hranivo za različite potrebe u vrtu, bašti, voćnjaku i njivi. Koristeći kompost kao đubrivo, pomažemo u očuvanju prirode i stvaranju zdrave i plodne zemlje za buduće generacije.