Krompirova zlatica (lat.: Leptinotarsa decemlineata) je poznata je po tome što napada krompir i nanosi mu velike štete.
Ne napada druge vrste pa čak ni one srodne krompiru kao što su paradajz i paprika. Postoji teorija da su krompirove zlatice namenski proizvedene u cilju strateškog uništavanja proizvodnje krompira. Ali, to je već spada u teorije zavera.
Inače, ova biljna štetočina je prvi put opisana 1824. godine. Predstavljala je glavnu pretnju evropskim usevima kada je prvi put stigla sa krompirom uvezenim iz SAD-a krajem 19. veka.
Krompirova zlatica: broj generacija i prezimljavanje
U našoj zemlji u proseku javljaju se dve generacije godišnje. Pojava ovih štetočina je moguća tokom cele gajene sezone jer se one, kao i ostatak živog sveta razmnožavaju brže ukoliko ima povoljnih uslova. Takođe, ukoliko su prethodne sezone sprovedene neadekvatne mere suzbijanja i krompir vrati na istu parcelu najezda će biti znatno jača i broj generacija će se povećati.
Prezimljava kao odrastao insekt.
Način nanošenja štete
Štetni su odrastao insekt i larva. Napadaju listove i zelenu masu pričinjavajući znatne štete kako mladim tako i odraslim biljkama.
Larva krompirove zlatice brsti lišće krompira
Period u kome krompirova zlatica napada
Odrastao insekt druge generacije krajem avgusta se zavlači u zemlju gde ostaje do proleća. Odrastao insekt izlazi u drugoj polovini aprila i tokom maja. Polaže jaja na donjoj strani lista krompira. Polaganje jaja traje čitav maj i jun mesec.
Larve se pile u roku od nedelju dana. Posle 2-3 nedelje larve napuštaju biljke. Nakon 1-2 nedelje nakon lutke pojavljuje se odrasli insekt. Mimo ovog perioda napada su i dalje mogući ali znatno slabijeg intenziteta.
Suzbijanje i zaštita
Za suzbijanje krompirove zlatice treba na vreme koristiti različite mere u zavisnosti od zemljišta i veličina parcela. Na manjim površinama sakupljanje odraslih insekata, larvi ali i uništavanje jaja.
Plodored – izbegavanje uzgoja krompira u monokulturi! Ovaj metod se pokazao kao najdelotvorniji. Pošto je štetočina koja napada samo krompir oduzeti joj izvor hrane na jednu sezonu garantuje izgladnjivanje i napuštanje parcele, ukoliko ima gde da ode. Može se desiti da sprovedete plodored ali ukoliko plodored nije adekvatno sproveden na drugim, obližnjim parcelama opet može nastati problem.
Biološko suzbijanje: korišćenje preparata na bazi nekog živog organizma. Bacillus thuringiensis var. tenebrioides i Saccharopolyspora spinosa su najpoznatiji sojevi bakterija čije izlučevine ubijaju larve krompirove zlatice. Kod na s na tržištu je moguće naći preparata Laser 240 SC 1/1 koji se pokazao kao delotvoran.
Preporučljivi insekticidi
Trenutno najpopularniji insekticid za suzbijanje krompirove zlatice je Alverde.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
Krompirova zlatica – zanimljivosti
Ko je najveći proizvođač krompira?
Ukupna svetska proizvodnja krompira procenjuje se na 388.191.000 tona u 2017. godini (Izvor: FAOSTAT, 2019) a svetska proizvodnja krompira prolazi kroz velike promene.
Do početka 1990-ih, većina se uzgajala i konzumirala u Evropi, Severnoj Americi i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Od tada je došlo do dramatičnog povećanja proizvodnje i potražnje krompira u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, gde je proizvodnja porasla sa manje od 30 miliona tona početkom 1960-ih na više od 165 miliona tona u 2007.
Podaci FAO pokazuju da je 2005. godine, po prvi put je proizvodnja krompira u svetu premašila proizvodnju razvijenog sveta!
Kina je sada najveći proizvođač krompira, a gotovo trećina celokupne proizvodnje uzgaja se u Kini i Indiji.
Kako je krompirova zlatica korišćena u propagandne svrhe
Posle drugog svetskog rata, Nemačka kao gubitnik – bila je podeljena na dva dela: Istočnu Nemačku (pod upravom SSSR-a) i Zapadnu Nemačku kojom su najviše upravljale SAD uz skroman doprinos Velike britanije i Francuske. Dve silom prilika uspostavljene zemlje su bile u lošim odnosima isto kao i Zapadni i Istočni blok – period poznat kao Hladni rat.
Propagandni letak iz 1950. godine kojim se SAD optužuju za bacanje krompirove zlatice na Istočnu Nemačku
Od samog nastanka, Istočna Nemačka je bila daleko siromašnija od svoje zapadne „sestre“. Budući da je krompir bio dominanta namirnica na trpezi ove siromašne zemlje, svaki poremećaj u njegovoj proizvodnji donosio je period gladi koji, tada socijalistička zemlja, nije smela da dopusti. Ili, ako se već nešto dogodi, morala je nekako „ispegla“ propagandnim aktivnostima.
Maj 1950. godine doneo je velike probleme na poljima krompira Istočne Nemačke jer se krompirova zlatica veoma razmnožila. Budući da nije bilo sredstava za tretiranje (izvoženi su po direktivi u Sovjetski Savez) – jedino što je ostalo je propagandni rat.
Sjedinjene Države su u istočnonemačkim novinama i medijima bile direktno optužene da su bacile krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) iz aviona na Istočnu Nemačku da bi bube uništile rod i izazvale glad! Ne samo da su SAD pokušavale da unište istočnonemački rod krompira, već su takođe pokušavale da uspostave tržište za novi pesticid koji je trebalo da bude efikasna zaštita.
Zapravo je upravo te 1950. godine u Istočnoj Nemačkoj došlo do ozbiljne najezde krompirovih zlatica, ali SAD sa tim nisu imale nikakve veze. Otprilike u to doba, Čehoslovaci su tvrdili za sličnu američku zaveru.
Sve u svemu, propaganda je odradila svoje, a veliki broj mladih istočnonemaca je bio angažovan na čišćenju krompirišta.
