Kroton (Codiaeum sp. fam Euphorbiaceae) je rod koji broji oko 14 vrsta. Poreklo mu je ostrvlje Malajskog arhipelaga. Najčešće gajena vrsta je Croton Verigeatum, koji je poreklom iz tropskih predela Indonezije i Indije. U Evropu je donet 1875. godine, i to u Englesku. Oplemenjivanjem je dobijeno više varieteta ove vrste i tako obogatila ponuda.
Izgled
Kroton je drvenast žbun, visine do jednog metra. Glavni ukras ove biljke su listovi raznih oblika i mozaičnih šara. Oni su čvrsti, kožasti, jajastog do usko-lancetastog oblika. Uglavnom su celi, ređe režnjeviti, i imaju izraženu lisnu nervaturu. Ukrašeni su belim, žutim, oranž, zelenim i crvenim pegama, i šarama različitih oblika. Zahvaljujući tom šarenilu listova, kroton se smatra jednom od najlepših lisno-dekorativnih biljaka.
Razmnožavanje
Razmnožava se semenom i reznicama. Seme se ređe korisiti, jer je proces dobijanja odrasle biljke dosta dug i složen. Zbog toga se pribegava vegetativnom razmnožavanju za koje se koriste vršne reznice.
Reznice se prave od zrelih grana, a najbolji period za razmnožavanje ovim putem je u januaru ili februaru.
Razmnožavanje se vrši u zaštićenom prostoru. Reznice se sade u supstrat koji se pravi mešanjem treseta ili lisnjače sa peskom u odnosu 2:1. Jedan kubni metar ovako pripremljenog supstrata je dovoljan za 120-250 reznica. Neki varijeteti su krupniji u odnosu na druge i shodno tome broj reznica za čije razmnožavanje je kubni metar dovoljan zavisi prvenstveno od varijeteta krotona koji se razmnožava.
Reznice se, takođe, mogu saditi i u male saksije koje su napunjene pomenutom supstratnom mešavinom.
Za adekvatno ožiljavanje neophodno je da temperatura u zaštićenom prostoru bude 20-25°C, i da vlažnost vazduha bude povećana. Sam proces ožiljavanja traje tri do četiri nedelje, a biljke su spremne za tržište u roku od sedam do osam meseci.
Prikaz situacije koja često pravi zabunu. Listovi su žuti po obodu i lisni nerv je takođe žut. Ukoliko je žuta površina gruba pod prstima i ostavlja drugačiji osećaj na dodir u odnosu na zelenu površinu onda se radi o nedostatku hraniva. Ovo pravilo utvrđivanja se može primeniti i za nedostatke ostalih hraniva.
Nega krotona
Kod gajenja krotona neophodno je da se ima na umu da je to tipična tropska biljka. Zahteva visoku vlagu vazduha, optimalna temperatura za razvoj je 20-25°C, i ne podnosi temperaturu nižu od 8ºC.
Mesto na kome se nalazi mora da bude osvetljeno, ali zaštićeno od direktnog sunca. To mesto, takođe, mora da ima adekvatan protok vazduha, zato što je kombinacija visoke temperature i vlage idealna za razvoj mikroorganizama. Ukoliko se primeti buđ, ili trulež, neophodno je biljku premestiti negde gde je protok vazduha bolji.
Burno reaguje na kolebanja temperature i suv vazduh, tako što odbacuje listove. Kako bi se ovo sprečilo kroton treba, tokom leta, da se često orošava ili kupa. Pri zalivanju je najbolje koristiti odstojalu vodu, kako ne bi došlo do šoka biljke.
Jednom mesečno može da se tokom zalivanja, u vodu radi prihrane, doda tečno đubrivo. Poslužiće bilo koje đubrivo formulisano za lisno dekorativno cveće.
Kod krotona je teško oceniti da li su šare na listu znak poremećaja usled nedostatka hraniva – ili je to krotonova boja.
Pošto je lisno dekorativna kultura, to znači da za razvoj najviše zahteva azota, pa kalijuma a najmanje fosfora. Prvi znak nedostaka azota je žutilo lista, ali kod krotona sama boja nije jasan pokazatelj zdravlja biljke. Pažnju treba usmeriti na obod lista i centralni lisni nerv. Ukoliko se nađu slamasto žute šare i tekstura biljnog tkiva koja nije glatka, onda se sa sigurnošću može reći da je u pitanju nedostatak azota, a to može lako da se sredi.
Više o simptomima koji nastaju usled nedostatka biljnih hraniva možete pročitati ovde.
Presađivanje se vrši u skladu sa napredovanjem biljke, neophodno je pratiti njen rast i omogućiti joj veću posudu kada se za to ukaže potreba.
