Kuhinjski otpad i kvarna hrana su proizvod svakog doma. Uprkos trudu da se taj otpad smanji nikako se ne može izaći na kraj sa njim. Mnogi se obraćaju zemljoradnicima za rešavanje ovog problema. Svi znaju da je kuhinjski otpad sirovina za organsko đubrivo.
Organska đubriva mogu biti čvrsta i tečna i obe varijante imaju prednosti i mane. Saznajte više o njima ovde
Ova ideja jeste delotvorna ali postoje, naravno, ograničenja koja se moraju ispoštovati. Prva stvar koja se nameće je nemogućnost upotrebe otpada koji nije razgradiv. Druga stvar je vreme koje je potrebno da se kuhinjski otpad pretvore u organsko đubrivo.
Kuhinjski otpad i njegova namena u skladu sa brzinom razlaganja
Kompostiranje i pravljenje glistenjaka su dva najbrža načina za pretvaranje otpada u biljno hranivo. Malčiranje je jedan od načina na koji se može upotrebiti sporo razgradiv otpad kao što je papir i karton.
Na nivou jednog domaćinstva moguće je primeniti ove metode stim da bi smo predložili nekoliko načina kao da kuhinjski otpad bolje upotrebite jer ovi otpatci imaju veću vrednost za biljke takvi kakvi jesu nego kao đubrivo.
Saznajte više o pravljenju organskog đubriva uz pomoć glista ovde. o pravljenju malča ovde i o pravljenju komposta ovde.
Kuhinjski otpad na koji treba obratiti pažnju je:
Pokvareno mleko
Čim mleko počne da se kvari mora se odmah izbaciti iz frižidera. Čest je kuhinjski otpad. Neprijatan miris je znak da će neko pokvariti stomak ako ga popije. Ukoliko će to mleko nekom pokvariti dan zašto ne bi pokvario dan gljivicama u vrtu. Pokvareno mleko deluje tako što menja pH vrednost zemljišnog rastvora i, nakon što ga biljka upije pH, biljnog soka.
Preparat se spravlja tako što se pokvareno mleko meša sa vodom u odnosu 50/50. Promena pH neće mnogo uticati na biljke ali na spore gljivica koje se nalaze u okolini korena, na biljnom telu i u samoj biljci ova promena će imati isti efekat kao da ste ih bacili u kiselinu koja ih nagriza i topi.
Predlaže se povremeno prskanje i preventivno prskanje bilja i oko korena. Ukoliko očekujete pojavu nekog patogena preventivno prskanje je odlično rešenje.
Ljuske od jaja
Ljuske od jaja su bogate kalcijumom i kada se pretvore u prah koji se razbaca oko korena normalizuje se pH oko korena, obogaćuje zemljište i hrane korisni mikroorganizmi.Ukoliko samo izmrvite ljuske na ljuspice i tako razbacate oko korena bilja puževi se neće usuditi da im priđu jer su svesni da se mogu gadno iseći i ne kani im se da prolaze kroz ovo polje puno oštrih i šiljatih zamki.
Da li ste znali da puževi vole pivo i da se isto koristi za zaštitu useva? Saznajte više ovde.
Ljuske od jaja se takođe mogu koristiti kao improvizovane posude za gajenje rasada. Neophodno je uzeti pola ljuske i izbušiti dodatnu rupu na dnu, napuniti je supstratom i napravili ste na taj način improvizovanu saksiju.
Kore od banane
Seckanjem kora od banane i rasipanjem istih oko korena gajene biljke sprečiće najezdu vaši. Kore banana su bogate fosforom i kalijumom tako da osim zaštitnog faktora imaju i hranljivi faktor. Naročito su delotvorne u ružama.
Ljuske od pomorandže
Primenjuju se na isti način kao ljuske od banane tj seckane i razbacane oko korena. Ljuske su bogate limonenom koji topi zaštitni sloj sa tela lisnih vaši uzrokujući njihovu smrt putem gušenja dokazao je Državni univerzitet Aljaske.
Kafa
Mlevena kafa i soc od kafe je materija bogata azotom. Kafa može da se koristi kao azotna prihrana ili kao pesticid.
Recept za napravi sam pesticid od kafe i pikavaca možete pročitati ovde.
Zaključak
Iz priloženog se vidi da sitnice koje se mogu naći u svakom domu i koje se smatraju za otpad mogu da se upotrebe kao prihrana i lekovi za biljke. Nije greh kompostirati sve ove otpatke ali ipak treba imati na umu da neki otpadci imaju veću vrednost u svom izvornom stanju nego kao kompost, malč ili glistenjak.
