Kukuruz ima izuzetan značaj za privredu naše zemlje. Po zasejanim površinama je na prvom mestu zato što je teško naći kulturu koja bi se po bogatstvu načina iskorišćavanja mogla uporediti sa kukuruzom. Koristi se za ishranu ljudi i stoke. U industriji je sirovina od koje se preradom dobija nekoliko stotina različitih proizvoda.
Od kukuruznog brašna dobija se hleb – proja. Ranije je proja bila poznata kao „sirotinjski hleb“ a danas spada u nacionalni specijalitet. Kukuruzna kaša – kačamak je dosta zastupljena u ishrani ljudi. Za ishranu se koriste kukurzne pahuljice, kokice, kuvan ili pečen mlad kukuruz. Kukuruzni griz – bungur uspešno zamenjuje klasično kukuruzno brašno.
U ishrani stoke koristi se cela biljka na različite načine. Zrno kukuruza je koncentrovana stočna hrana i obavezan sastojak koncentrata za stoku. Od nadzemnog dela biljke spravljaju se pelete ili filete, odlična hrana koja se odlikujevelikim procentom iskorišćevanja hraniva. Silaža od kukuruza je osnovna stočna kabasta hrana za goveda preko zime. U gušćoj setvi upotrebljava se kao sveža stočna hrana „mišlinger“. Kukuruzovina je jeftina i dobra kabasta hrana za goveda.
Preradom se dobija niz napitaka: alkohol (špiritus), pivo (čiča), rakija (prozirna tekila) i boza.
Kako se pravi pivo od kukuruza možete saznati ovde.
Koristi se u farmaciji za dobijanje sirupa. U kozmetici se od ulja spravljaju različita kozmetička sredstva.
U tekstilnoj industriji dobijak se veštačko vlakno, u hemijskoj nitroceluloza i furfurol. Dalje se dobijaju građevinski materijali, ploče, izolacioni materijal, zapušači, zidne tapete, briketi i peleti za grejanje itd.
Više o briketu i žetvenim ostatcima kao ogrevu možete saznati ovde
Kako se kukuruz uklapa u plodored?
- Kukuruz je veoma tolerantan prema monokulturi (gajenje iste kulture na istoj površini duži niz godina) ali nije tolerantan prema monizmu (gajenje iste vrste/sorte/hibrida na istoj površini duži niz godina). Ukoloko je moguće treba izbegavati monokulturu i monizam i uvrstiti kukuruz u plodosmenu zbog prekidanja životnog ciklusa patogena i štetočina, i takođe, radi umerenije upotrebe hranljivih materija koje se nalaze u zemljištu.
- Dobar predusev su strna žita (pšenica, raž, ječam, ovas, tritikale) pogotovu ako je predusev bio đubren stajnjakom.
- Jednogodišnje i višegodišnje mahunarke su najbolji predusevi, jer ostavljaju zemljište bogato azotom. Osim azota lucerka ostavlja za sobom bogatstvo organske materije što je čini najboželjnijim predusevom među mahunarkama.
- Od okopavina dobro predusevi su krompir i suncokret. Kukuruz koji kao preusev ima šećernu repu neretko stagnira u porstu.
Đubrenje kukuruza
Kako bi se dobila jedna tona klipa u proseku se potroše sledeće količine čistih hraniva:
- 25-30 kg azota;
- 10-15 kg fosfora;
- 20-25 kg kalijuma.
Množenjem ovih vrednosti sa očekivanim prinosom po hektaru dobija se potrebna količina čistih hraniva po hektaru. Ukoliko je predusev bila kultura iz porodice mahunarki može se smanjiti neophodna količina azota za 10-15%. Ukoliko je utvrđena količina hranjivih materiija putem analize zemljišta količine hraniva se menjaju u skladu sa podatcima.
Kalendarski prikaz gajenja kukuruza
Mart
- Period u kome se vrši dopunska obrda zemljišta. U zavisnosti od opermeljenosti mehanizacijom i vremenskih uslova period dopunske obrada mže trajati čak i do nekoliko dana pred setvu.
- Pred setvu unose se ukupne planirane količine stajnjaka, fosfora i kalijuma i 1/3 planirane količine azota.
Tri stvari na koje treba obratiti pažnju u ovom periodu koje će olakšati setvu saznajte ovde.
April
- Setva kukuruza počinje u ovom periodu kada je temperatura zemljišta u zoni ulaganja 10-12°C. Međuredno rastojanje je najčešće 60-80 cm, rastojanje između biljaka u samom redu je 20-35 cm i dubina setve je 6-8 cm. Određivanje međurednog rastojanja i rastojanja u redu je olakšano pošto se seme kukuruza prodaje u gotovim setvenim jedinicama (tačan broj semena koji je potreban za zasejavanje jednog hektara) što znači da prateći uputsva koja se nalaze na deklaraciji dobijate tačnu informaciju koliki su razmaci za dotičan hibrid. U slučaju da se kukuruz gaji za silažu broj biljaka po hektaru je znatno veći u odnosu na merkantilni kukuruz što je takođe istaknuto na deklaraciji semeneske robe.
- Zajedno sa setvom se unosi 1/3 planirane količine azotnog đubriva.
- Kada kukuruz uđe u fazu 3-4 lista unosi se 1/3 količine azotnog đubrina.
- Kultiviranje je poželjna mera nege koja se izvodi u fazi 3- 5 listova. Kultiviranje se izvodi na punu radnu dubinu kultivatora sa zaštitnom zonom koja iznosi 10 cm od biljke. Takođe moguće je izvršiti prihranjivanje zajedno sa kultiviranjem.
- Herbicidi se unose u zemljište tokom setve ili nakon setve a pre nicanja. Kasnija primena herbicida se pokazala kao nepraktična i u nekim slučajevima nepotrebna zato što kukuruz brzo raste i razvija nadzemnu masu tako da samim tim zasenjuje i guši korove.
- Početak perioda u kome je moguća pojava rđe kukuruza, plamenjače kukurza, praškaste gari kukuruza, mehuraste gari kukurza i nigrosporijozne truleži kukuruza.
Maj
- Drugo kultiviranje se sprovodi u fazi 6-8 listova. Dubina kultiviranja je 6-8 cm i zaština zona je 15-20 cm.
- Navodnjavanje treba vršiti kada kukuruz uđe u fazu intenzivnog porasta tj kada je u fazi 7-9 listova.
Više o navodnjavanju kukuruza i povećanju roda koji donsi možete pročitati ovde.
- Sredinom maja meseca javiljaju se larve kukuruzne zlatice i žitnog moljca.
- Početak perioda u kome je moguća pojava sive lisne pegavosti kukuruza.
Jun
- Sredinom meseca pojavljuju se odrasle kukurzne zlatice i kukurznog plamenca.
Jul
- Osnovna obrada zemljišta za setvu kukuruza počinje u julu i traje sve do polovine septembra. Period u kome se vrši osnovna obrada je dug jer zavisi od preduseva tj kada se predusev skida sa parcele. Posle preduseva koji se rano skida sa parcele obavezna su dva oranja i to prvo oranje u ovom periodu jula meseca. Ore se na dubinu 15-18 cm radi zaoravanja žetvenih ostataka.
- Navodnjavanje treba izvršiti kada je kukuruz pred metiličenje.
- Ukoliko se gaji silažni kukuruz treba obratiti pažnju na momenat svilanja. Čim kukuruz počne svilati za hibride koji imaju vegetacijuod 110-120 dana nakon svilanja dodaje se 53-58 dana a za hibride čija je vegetacija 110-120 dana dodaje se 57-62 dana do žetve.
- Početak perioda u kome je moguća pojava truleži stabla i ružičaste plesnivosti klipa, truleži stabla i bele plesnivosti klipa.
Avgust
- Kada kukuruz završi oplodnju treba izvršiti još jedno navodnjavanje.
Septembar
- Ukoliko se vrše dva oranja drugo oranje je u ovom periodu na dubinu 25-30 cm.
- Ukoliko se vrši samo jedno oranje onda se ore na dubinu 25-30 cm.
- U zavisnosti od grupe hibrida kukuruza period žetve počinje u ovom mesecu i može da traje čak do novembra meseca. Berba se obavlja kada je procenat suve materije 68-70% tj u drugoj polovini voštane zrelosti. Ukoliko se kukuruz gaji za silažu žetva se vrši kada kukuruz ima oko 30% suve materije.
Čuvanje kukuruza može se vršiti u klipu u čardacima i u zrnu.
U prvom slučaju pri ubacivanju klipova u čardak klipove treba probrati. Odstranjuju se truli, nedozreli i blatnjavi klipovi ili lome truli vrhovi. Nije dobro u čardaku gaziti po klipovima. Vlažnost zrna prilikom ubacivanja u čardak ne sme biti veća 20-24%. Gubitci kod ovakvog čuvanja iznose oko 10%. Ukoliko su uslovi čuvanja lošiji gubitci su veći i mogu iznositi i do 25%.
Zrno se na savremen način čuva u silosima. Čuvanje je takođe moguće u magacinima i tavanima ali su gubitci veći. Kukuruz namenjen za stočnu hranu može se čuvati u rinfuzu bez dosušivanja ako se prethodno tretira propionskom kiselinom.
Zrno pri magaciniranju ne se imati više od 14% vlage i postoji način da se vlažnost brzo utvrdi i lako utvrdi.
Više o metodama za utvrđibanje vlažnosti semena možete pročitati ovde
Ukoliko obran kukuruz mora da prenoći u prikolici treba ga zaštiti od kondenzacije koja se javlja tokom noći i ranim jutarnjim satima ukoliko se rod predaje odmah nakon berbe. Kondenzacija utiče na povećanje procenta vlage u zrnu te očitavanje vlagomerom daje netačne podatke – na štetu proizvođača.
