Zločin bacanja hrane

Zločin bacanja hrane je jedan od onih aktova koji se redovno vrše a nikad ne sankcionišu. Studije na svetskom nivou su pokazale da trećina proizvedene hrane biva bačena. Ta količina hrane koja biva bačena je dovoljna da nahrani dve milijarde ljudi.

U S.A.D-u svake godine tri milijarde kilograma voća i povrća nije ubrano ili nije prodato. Najčešći razlog za neobavljanje ovog posla je izgled. Može se uvideti dok neko gladuje drugi se brinu o izgledu svoga vrta ili mu nešto u prodavnici deluje FUUJJJ pa se mršti. Tolerisanje probiranja kod dece doprinosi stvaranju ove loše navike. Više možete pročitati ovde.

Stjuartov rialiti šou

Ova činjenica je zasmetala Tristramu Stjuartu koji je sebi zadao zadatak da za 24 sata sakupi sastojke od kojih će napraviti obroke za 50 gostiju. Osim pravljenja obroka Stjuart je osoba koja je zadužena i za planiranje obroka, pripremu restorana i dočekivanje gostiju u restoranu koji se nalazi u njemu nepoznatom gradu gradu.

Sve gore navedeno zvuči kao da je po sredi neki rialiti-šou. Da bi stvar bila još zanimljivija svi sastojci koji se budu pripremali moraju biti nabavljeni za džabe sa farmi i tezgi.

Veoma izazovan zadatak za jednog čoveka

Vremena je bilo malo. Nakon povratka iz Nju Džerzija gde je nabavio 34 kilograma tikvica koje su farmeri smatrali suviše neugledne za prodaju, Stjuart uskače u kola i juri u pekaru koja se nalazi u Grinvič Vilidžu. Uleće u pekaru i za deset sekundi je objasnio: „Dobar dan, ja sam iz organizacije koja je pokrenula kampanju protiv bacanja hrane. Sutra uveče pravimo gozbu od hrane koja nije prodata ili data u dobrotvorne svrhe. Da li imate nešto što nam može pomoći?“ Pošto pekara trenutno nije imala takvu robu dobio je dva polomljena čokoladna kolačića za utehu.

Sledeća stanica je bila zelena pijaca na Junion Skveru u Nju Jorku. Primetio je jednog kuvara kako kockaste filete ribe seče u okrugle. Usledilo je pitanje: „Da li mogu da dobijem ove odsečene krajeve?“ Kuvar odbija i kaže da te iste krajeve on koristi za sopstvenu ishranu. Nepotrešen, Stjuart nastavlja da pita prodavce po pijaci za pomoć i na kraju je uspeo da sakupi dobre količine korenastog povrća, žitarica i jabuka.

Osamnaest sati nakon početka izazova grupa kuvara, stručnjaka za bezbednost hrane i pomoćnika okupila se u restoranu. Usledila je priprema raznih obroka koji se od prikupljenih sastojaka. Stjuart je još uspeo i da okupi desetak ljudi koji će mu pomoći oko spremanja hrane, posluživanja hrane i čišćenja posle gostiju. Time je Stjuart Tristram dokazao da ono što ide u kantu treba da ide u nečiji gladan stomak. Hrana je hrana bez obzira na izgled.

Zločin bacanja hrane i njegove posledice širom sveta

Gledano na svetskom nivou  zločin bacanja hrane rezultuje tome da oko 800 miliona ljudi pati od gladi. Prem FAO organizaciji mi bacamo ogromne korisne i zdravstveno bezbedne hrane. Kada bi se ista upotrebila oni koji su gladni bi imali tri puta više hrane nego što im je potrebno na godišnjem nivou.

Gde je sva ta proizvedena hrana? Gde su najveći gubitci? U zemljama koje se razvijaju mnogo letine se izgubi usled neadekvatnih skladišta, manjka hladnjača i lošeg transporta. U poređenju sa njima razvijene zemlje pokazuju da su najveći gubitci u prodaji kada prodavci naruče više nego što im je potrebno, stave hranu na police i kada mušterije ne kupe ono što im se čini kao neugledno i ružno ista hrana koja je zdrava i jestiva biva bačena u kantu.

Ono što je neko bacio drugi je mukotrpno proizvodio.

Takođe se mora napomenuti ekološki uticaj bacanja hrane. Čak i one namirnice koje nisu privlačne neophodno je proizvesti. Složena ratarska, stočarska i voćarska proizvodnja uz upotrebu mehanizacije, dizela, pesticida i đubriva je način na koji se proizvodnja vrši.

Ukoliko imate neiskorišćenu hranu ili kuhinjske otpatke saznajte ovde kako se mogu pretvoriti u organsko đubrivo.

Završna reč našeg velikog stručnjaka

Završićemo rečima našeg profesora poljoprivrednog fakulteta Đorđa Glamočlije koji je ovaj problem objasnio prostom rečenicom: „Nije problem u proizvodnji, nikad nije ni bio. Problem je u raspodeli gde je uvek i bio.“