Mrka rđa raži (Puccinia dispersa) je gljvična bolest koja se u našem klimatu, uglavnom, manifestuje na ozimim usevima strnih žita kao što su pšenica, ječam i raž.
Simptomi mrke rđe raži
Bolest se manifestuje u vidu mrkih fleka na listovima. Mrke fleke su gljvične kolonije koje se razvijaju na mladom lišču. Kolonije gljivica postaju vidljive tek kada formiraju vrećice sa sporama. Kada se određeni uslovi ispune vrećice pucaju i oslobađaju spore koje se šire po neposrednoj okolini. Mrka rđa raži se na ovaj način širi.
Učestalost i vreme napada
Javlja se u jesenjem periodu kada je temperatura 15-20°c. Često se javlja i smena jakog sunca i obilnih kiša je najčešći okidač za pojavu mrke rđe raži.
Prelazni domaćini
Prelazni domaćini su žetveni ostatci i samoniklo bilje iz porodice trava (Poaceae)
Mrka rđa raži (Puccinia dispersa) na listovima
Suzbijanje mrke rđe raži
Plodored je glavna preventivna mera koja se mora primeniti. Gajenje pšenice ili njenih srodnika je moguće tek nakon tri do četiri godine ukoliko je došlo do pojave mrke rđe raži. Višegodišnje uzastopno gajenje pšenice ili strnih žita na istoj parceli (monokultura) nije preporučljivo.
Ukoliko nema izbora i gajenje u sistemu monokulture je neizbežno najtoplije se preporuluje se izbor otpornih sorata i hibrida. Takođe se preporučuje plitko letnje oranje ili duboko jesenje oranje kao efikasna mera za uništavanje spora koje su ostale u zemljištu zajedno sa žetvenim ostatcima.
Uništavanje samoniklog bilja u neposrednom okuženju parcele je dobra preventivna mera. Pošto se spore uglavnom mogu naći na travljacima i livadam redovno košenje daje znatan doprinos u suzbijanju spora mrke rđe raži.
Direktno suzbijanje hemijski sredstvima se može izvršiti na ozimim kulturama bez bojazdi da će doći do oštećenja useva od koga se neće oporaviti.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
