Nestašica danas stvara prilike za bolje sutra

Nestašica raznih poljoprivrednih proizvoda, koji se koriste kao sirovina u prehramembenoj industriji, je šokantana situacija koja zadnjih nekoliko meseci duboko potresa naše društvo. Svakim danom sve se više govori i piše o nestašicama i poskupljenjima. Svako novo iznošenje deficitnog proizvoda je vazano za poskupljenja. Ova situacija je veoma kompleksna, ali nije tako jednostrana i beznadežna kao što se prikazuje. Za mnoge se ova situacija može okrenuti u korist, ukoliko ispoštuju određene korake koji, ukoloiko se isprate kako valja, mogu bar za kraći period da normalizuju situaciju.

Četiri slova P

Pravovremeno planiranje preduprediće problem. Kako bismo stabilizovali tržište nužno je da se ponuda i tražnja ujednače – koliko god je to moguće. Kako bi se to postiglo ponuda mora da bude redovna i u ustaljenim količinama, ali proizvođači tu naleću na prvi i najveći problem. Kome i za koliko prodati pre nego što proizvod propadne? Otkupljivači znaju da se isplati čekati, jer kako vreme prolazi proizvedena roba se kvari. Čekaju momenat kada će muka da natera proizvođača da proda po „daj šta daš“ ceni.

Sreća je, na ironičan način, na strani proizvođača, jer sada putem interneta i raznih sistema dostave mogu da stupe u kontakt sa mnogo većim brojem kupaca sa kojima mogu ugovarati poslove. Niko ih ne sprečava, niti im brani, da na ovaj način posluju. Istim putem mogu da se postignu dogovori sa prodavnicama i domaćinstvima što omogućava pravovremeno planiranje, organizaciju rada i, što je najvažnije, jasnu ideju o zaradi koja će se nakom berbe ostvariti.

Čemu nas je (nadamo se) naučila nestašica toalet papira prošle godine?

Naučila nas je to da ne treba u potpunosti verovati vestima koje kruže po internetu i medijima, što nije ništa novo, ali dokazala je koliko su ljudi spremni da panično reaguju na prvu vest o nestašici. Uprkos tome što je toaltenog papira bilo u adekvatnim količinama, ljudi su kupovali kao sumanuti, bez obzira na to što su rafovi uvek bili puni a cena prihvatljiva.

Neko isto tako može da napiše da će biti nestašica mleka, mesa, ulja, hleba, napravi par snimaka nepopunjenih polica i BUM! Pokupovaće se sve, bez pobzira na cenu, jer je narod izdresiran da panično reaguje već na samu pomen reči nestašica.

Ko tu ustvari profitira?

Ko god da je može mu se stati na put tako što će se kupoprodaja obaviti diretno između proizođača i potrošača, pod uslovima koji oni između sebe dogovore. U slučaju da neko od ova dva „ispali“ uvek može da se proda ili kupi od nekog drugog.

Kako da delamo?

Ne možemo delati tamo gde nismo i tamo gde smo nekada bili, jedino na šta možemo da računamo je ono što nam je pri ruci sada. Takođe je bezveze računati na pomoć države i subvencije. Kako stoje stvari velika je šansa da ih uskoro neće biti, ili će biti tako skromne da čak i kad stignu neće pokriti potrebne troškove proizvodje. Ovo nije vest slična onima koje su pomenute u prethodnom pasusu, tako da nema potrebe da se paniči. Ono što ovim hoćemo da kažemo je da se u fazi planiranja više isplati ne računati na subvencije i pomoć države nego suprotno. Ukoliko ih bude – super, onda smo u prilici da državnu pomoć, bez obzira na količinu ili novčani iznos, iskoristimo za poboljšanje situacije.

Kako bi uspešno trgovali nužno je da se bude u kontaktu sa ljudima kojima treba vaš proizvod i ukoliko su oni voljni da trguju onako kako vama odgovara – tim bolje. Dok usevi i stoka rastu nađite ljude koji će biti spremni da otkupe ono što nudite po ceni koju dogovorite. Prednost je, naravo, pravljenje dogvora tokom zime ili pred setvu, u najgorem slučaju mesec dana pred berbu, kako bi kupac imao dovoljno vremena da pripremi potreban novac da bi se prodaja sprovela glatko.

Na kraju vredi napomenuti dve stare narodne mudrosti koje kažu da se iz svoje kože ne može i da se može raditit samo sa svojih deset prstiju. Neorganizovanost i haos na tržištu je direktan rezuiltat toga što proizvođači nisu imali mnogo prilika i volje da učestvuju u građenju tržišta. Ne mora da ostane na tome, jer sada zahvaljujući internetu postoji mnogo više šanse da čovek uzme stvar u svoje ruke, a samim tim ostvari kontrolu nad svojim gazdinstvom i zaradom.

.