Obična bujad je još poznata kao paprat. Uprkos tome što je korov bujad je našla primenu u kozmetičkoj industriji, špajzevima i ormanima.
Obična bujad se nalazi:
Na šumskim i brdskim terenima, zapuštenim ornicama i livadama.
Opis korova
Bujad je višegodišnja biljka koja se teško iskorenjava. Korenov sistem bujadi je sastavljen iz rizoma koji se nalaze na dubini do 10-50 cm. Ima dugačak vretenast izdanak koji se lako regeneriše. Listovi mogu biti dužine i do 150 cm perasto izdeljeni sa dugim lisnim drškama. Razmnožava se biljnim delovima i sporama. Kao suva često se koristi kao prostirka u stajama. Za stoku je otrovna, naročito je otrovna za mlađu grlad. Mleko stoke koja se hranila papratima je opasno za ljude. Mladi izdanci nisu otrovni. Poseduje neka lekovita svojstva.
Cvetanje i klijanje
Nije utvrđen period cvetanja i klijanja. slobodno se može predpostaviti da bujad cveta i klija tokom cele godine.
Korisna strana
Koren bujadi se može korisiti za pravljenje domaćeg sapuna. Sadrži dosta materija koje imaju deterdžentsko svojstvo i mogu se korisiti za pravljenje sa sapuna za telo i veš. Nije isključeno da da sapun izazove alergiju ili iritaciju kože i očiju ukoliko se korisiti za umivanje. Pošto ima drugih i boljih sapuna koji su lako dostupni treba biti obazriv. Korisitit ga samo u karjnjoj nuždi.
U špajzevima, ostavama i ormanima listovi bujadi se koriste kao prirodno sredstvo za rasterivanje insekata. Listovi bujadi se suše, vezuju i kače po ostavi ili ormanu. Listivi takođe mogu da se melju i pakuju u platnene kesice koje se mogu samoi ubaciti u orman ili ostavu. Isekte iritira miris bujadi i samim tim nisu voljni da prilaze mestima koja im smrde. Ovaj prirodan repelent se može koristi u malim prostorima.
Bujad kao porstirka za stoku
Postoji mogućnost upotrebe bujadi kao prostirke za stoku ali to može da proizvede više štete nego koristi. Kao što je već pomenuto bujad je opasna po stoku, naročito mladu grlad. Ukoliko su u staji samo odrasle životinje opet postoji rizik da će mleko biti opasno uprkos tome što životinje nisu ugrožene. Ovo izuzima sve životinje koje se gaje radi dobijanja mleka.
Ostaju nam samo odrasle tovne životinje i ptice. I upotreba bujadi kao prostirke ovde ima najviše smisla.
| Bujad kao prostirka | Stoka | Opasnost |
|---|---|---|
| Mlada grlad | Sva gajena stoka | Opasno po život i zdravlje |
| Krave | Odrasla tovna grla, odrasla mlečna grla | Mleko mlečnih krava je opasno po ljude, nema izražene opasnosti po tovnu grlad. |
| Ovce i koze | Tovna, mlečna i grlad za vunu | Ovce su osetljive i podložne trovanju. Mleko je opasno po ljude, |
| Tovna grlad | Tovna grlad | Izuzetno otporne na trovanje |
| Živina | Tovna i nosilje | Skoro pa imuna na trovanje |
Drugi problem se može uočiti ukoliko se pravi stajnjak od prostirke bujadi. Spore buhadi se nalaze u stajnjaku i razbacivanjem istog po parcelama se podstiče razvoj ovog korova.
Preventivne mere uključuju
Sprečavanje formiranja spora. Ukoliko su travnjaci jako zakorovljeni treba tu površinu pretvoriti u ornicu sa plodoredom koji ima veliku ustaljenost okopavina i detelinsko travnih smeša. Pošto paprat voli kisela i senovita zemljišta kalcizacija i adekvatno đubrenje doprinose njenom suzbijanju. Preventivne mere su ujedno i najdelotvornije mere borbe protiv bujadi.
Prikaz rodne grančice i spora. Najupečtljivija karakteristika bujadi.
Mehaničke mere za suzbijanje bujadi
Košenje je siguran način za suzbijanje bujadi. Redovnim košenjem bujad neće imati priliku da formira spore i samim tim se populacija ovog korova efikasno suzbija na parceli. Košenje zelene površine koja okružuje parcelu će takođe doprineti suzbijanju.
Okopavanje i kultiviranje su manje efikasni zahvati spram košenja. Često mogu biti kontra-produktivni. Bujad ima sposobnost da se razvnožava vegetativno i brzo se regeneriše. Sitnjenje i seckanje biljnog tela samo doprinosi jačem širenju korova. Ukoliko se okopavanje i kultiviranje vrše redovno onda će biti vidnih rezultata.
Hemijsko suzbijanje
Oibčna bujad se smatra u praksi za širokolisni korov i u skladu sa tim se bira adekvatno sredstvo za hemijsko suzbijanje.
U voćnjacima, vinogradima i površinama oko parcele se mogu koristiti totalni herbicidi namenjeni za suzbijanje zeljastog bilja.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
