Orezivanje ruža

Orezivanje ruža je neophodno radi dobijanja lepih cvetova i održavanja zdrаvalja same ruže. Bilo da se ruže gaje kao ukras, za kalemljenje ili prodaju, treba ih blagovremeno i pravilno orezati. Biljke koje uopšte nisu orezane sklone su truljenju. Truli biljni delovi su ulazna kapija za klice, štetne mikroorganizme, koji će dalje pogoršati situaciju. Cvetovi neorezanih ruža su, u poređenju sa cvetovima orezanih, uglavnom sitni i neugledni.

Proces orezivanja je izuzetno jednostavan i ne zahteva velik broj alata i materijala. U osnovi dovoljno je imati baštenske makaze i celofan ili sapun. Sa tim osnovnim alatom i materijalom može se pristupiti poslu.

Zašto se orezuju?

Kako bi se u potpunosti razumelo orezivanje prvo je neophodno razumeti kako ono utiče na samu biljku. Kroz telo biljke cirkulišu hranjive materije i što je telo veće time je potreba za hranivima izraženija. Mnogo je faktora koji utiču na količinu hranjivih materija koje biljka proizvede npr. hladna zemlja usporava protok vode, oblačno vreme koči proces fotosinteze u listu, vrućina i suša izvlače ogromne količine vode iz biljnog tela, itd.

DODATAN INFO: Kako pomoići biljkama za vreme suše možete saznati ovde.

Iz navedenog se vidi da ima puno slučajeva kada je biljka izložena stresu, usled nedostatka hraniva, a manifestacija tog stresa je sušenje. Kako bi biljka opstala ona „žrtvuje“ nepotrebne procese kao što je razmnožavanje (cvetanje) i delove tela koji zahtevaju više hranjivih materija nego što proizvode. Često se na ruži mogu primetiti osušeni listovi i grančice i to je znak da je taj deo biljnog tela neefikasan.

S druge strane trulež je proizvod povrede biljnog tela i infekcije povređenog mesta. Za razliku od sušenja, ruža se ne pita koji deo tela će biti oslabljen, štaviše, potrošiće dodatne resurse kako bi zaustavila napad. A za to – plaća cenu. Ukoliko se oporavi, opet će žrtvovati delove tela kako bi opstala i tu postoji rizik da opet dođe do infekcije i začarani krug se nastavlja na štetu ruže.

Cilj gajenja ruža je dobijanje lepih cvetova i sadnog materijala koji se može sa ponosom predstaviti, ili prodati. Naizgled ima mnogo problema, ali šta ako se ti problemi mogu „saseći“? Orezivanje je kao igra železnice. Naš zadatak je da usmerimo pošiljke hranjivih materija tamo gde su potrebne, i gde imaju najefikasniji učinak, tako što odstranjujemo linije prenosa za koje znamo da će biti više teret nego korist. Usmeravanjem hraniva ka zrdavim i jakim delovima biljnog tela garantuje opstanak biljke i dobijanje izvrsnih cvetova.

Kada se vrši orezivanje ruža?

Kod nas su dva terimna u kojima se vrši orezivanje ruža: jesenji i prolećni. Oba imaju svoje prednosti i mane, pa je nophodno upoznati ih, da biste znali kako najbolje pomoći svom cveću.

  • Jesenji termin je manje zastupljen kod nas, jer je rizičan oporavak posle orezivanja. Temperatura pada i raste pa postoji rizik od izmrzavanja žive rane na biljnom telu. Tu su naravno i bolesti i štetočine koje traže zimsko sklonište i neće odbiti mesto gde imaju topao zaklon i hranu „na izvo’te“. Zaštita ruža od zime i infekcija mora biti besprekorna. Jesenje orezivanje se vrši se u periodu oktobar-novembar.
  • Prolećni termin je popularniji, zato što je rizik od izmrzavanja živih rana nastalih usled orezivanja višestruko manji, ali to ne znači da ga upšte nema. Desi se da bude mraza, ili iznenadnog pada temperature, ali to je kratkog veka u poređenju sa zimskim mesecima kada je nekoliko meseci tokom celog dana hladno. Vrši se u periodu februar-mart.

DODATAN INFO: Saznajte kako se ruže štite od zime ovde.

Kako se pravilno orezuje ruža

Postupak za orezivanje ruža ima nekoliko stavki koje treba ispoštovati, a zavisi od tipa ruže koji se orezuje:

  • Žbunaste ruže se orezuju tako što se prvo odeseče sve što je na njima suvo i trulo. U ovom slučaju rez treba da bude 2-5 cm ispod trulog ili zaraženog mesta. Grane koje rastu ka unutrašnjosti krune mora da se uklone, jer će više biti u senci koju bacaju grane koje se razvijaju ka spolja, nego biti na suncu. Rez se u ovom slučaju pravi 1-2 cm iznad pupoljka koji deluje kao da će primiti dovoljno svetla. Žbunaste forme trpe orezivanje stabla (ukoliko je neophodno i neizbežno) i grana.
orezivanje ruža-1

Prikaz grane koja koju je uhvatila nekroza. Ovakve i suve grane se seku 2-5 cm ispod oštećenja.

  • Ruže puzavice se imaju jedno, jasno izraženo stablo koje se stalno izdužuje. Kako se izdužuje razvija bočne grane na kojima se javljaju cvetovi. Orezuju po istom principu kao i žbunaste forme, ali stablo ne sme da se dira. Ima izuzetaka u slučaju da je ponestalo prostora za razvoj biljke, pruža se ka senci, ili ako je glavno stablo inficirano do te mere da biljka ne može da se spase.
  • Stablaste ruže su sa aspekta orezivanja mešavina žbunaste i puzavičaste forme. Imaju jedno stablo koje nosi razgranatu krunu. Orezuje se kruna i postupa se na isti način kao sa žbunastom formom (seče se 2-5 cm ispod rane i 1-2 cm iznad pupoljka).

Orezivanje starih ruža

Stare ruže su one koje cvetaju više od dvadeset godina i polako, ali sigurno, gube snagu. Vremenom, kao i kod nas ljudi, delovi tela iz godine u godinu sve slabije vrše funkciju. Za razliku od nas ti delovi se mogu odstraniti kako bi se formirali novi, mlađi i zdraviji (podmlađivanje). Podmlađivanje se vrši tako što se prvo stablo pregleda i ustanovi broj i raspored pupoljaka. Svake godine se stablo skraćuje za tri pupoljka. bez obzira da li ima cvetnih grana ili ne.

Kako se budu javljali novi izbojci iz preostalih pupoljaka možete proceniti da li su dobro razvijeni. Štaviše, cvet koji se formira iz novih pupoljaka je jasan pokazatelj stanja stare ruže. Ukoliko je loš ili sitan, sledeće sezone se mogu skinuti još tri pupoljka. Rezanje starog stabla po sistemu „stepen po stepen“ je bolje nego samo iseći celu biljku pri korenu. Izuzetak su stablaste ruže jer im se, bilo kojim radom na stablu, odseca cela kruna.

orezivanje ruža-2

Čvrsto drvenasto stablo sa zelenim granama koje su pune pupoljaka dokazuje da je ova ruža uspešno podmlađena.

Samo se u ekstremnoim slučajevima, kada je stablo jako sasušeno ili bolesno, sme seći do zemlje. Postoji šansa da će se oporaviti, a uoliko se ne oporavi znači da je biljka bila bolesnija nego što izgleda, i jedino što može da se uradi je da joj se skrate muke.

Sistem orezivanja „na tri okca“

Kod nas se kao sistem orezivanja koristi tehnika koja nalaže da se sve zdrave grane seku na tri pupoljka (okca) dužine, bez obzira na izgled i zdravstveno stanje biljke. Ova tehnika nije preporučljiva jer se na ovaj način seče više nego što je potrebno i pravi nepotreban posao. Primenjiva je na žbunastim i stubastim formama, na puzavicama se ne preporučuje. Primenom ove tehnike dobija se gust i zbijen žbun koji formira mnogo bočnih grana, od kojih se velik broj razvija ka unutrašnjosti krune. Ukoliko žbun ima mnogo bočnih grana to znači da treba preusmeriti više hraniva za njihov razvoj na uštrb cveta. Takođe, više bočnih grana zahteva više orezivanja i pravljenje većeg broja rana na biljnom telu. Ukoliko se žbunasta forma oreže na tri okca u kasnu jesen, i biljka ima dovoljno prilike da zaceli rane, onda postaje lakša za pravljenje zaštitne zimske humke.

Samo orezivanje ruža nije kraj posla

Nakon orezivanja mesto se mora zaštiti. Voda koja dođe u kontakt sa živom ranom često sadrži klice mikroorganizama i lisne vaši se brže bolje gnezde kako bi se poslužile svežim biljnim sokom. Vremenom će rana da zaraste, ali rizik od infekcije uvek postoji. Rane treba zaviti folijom ili premazati antibakterijskim sapunom. Na ovaj način se odbija voda i štetočinama blokira prilaz. Nakon zarastanja folija može da se skine a sapun će vremenom sam da se spere.

Pošto se biljka oreže i zaštiti, treba je nađubriti. Azot, kalijum i kalcijum su elementi koji ubrzavaju zarastaje rana i najčešće se mogu naći u slobodnoj prodaji. Najbolje je uzeti gotova tečna ili vodotopiva đubriva koja su namenjena za lisno dekorativne biljke. Jednom nedelljno ih treba umešati u vodu sa kojom se zalivaju orezane ruže. Primena komposta i malča je takođe poželjna.

DODATAN INFO: Više o kompostiranju pročitajte ovde i o malču ovde.

Šta raditi sa otpadcima?

Grane koje se odseku često mogu biti upotrebljene kao reznice i plemke za kalemljenje. Ukoliko odrezna grančica ima pet ili više pupoljaka može se zasaditi i postoji šansa da se primi. Sadi se tako da bar tri pupoljka budu u substratu, radi formiranja korena. Nadzemni deo biljke se pokriva teglom radi zaštite. Upotreba preparata za ukorenjavanje će dopirneti da se ruža „primi“. Na ovaj način se mogu proizvesti nove sadnice ruža ili podloge za kalemljenje. Sa kratkih grana je moguće uzeti pupoljke i koristit ih kao plemke za kalemljenje.

DODATAN INFO:Kako se pravi preparat za ukorenjavanje saznajte ovde.