Povrtarske biljke su poznate po tome da zahtevaju puno sunca, vlage i toplote. Kad se zima približava malo šta ima da se radi u bašti. Jesenje oranje označava kraj radova na otvorenom polju u tekućoj sezoni i mnogi proizvođači hladne mesece provode pripremajući mehanizaciju, planiranjem i snabdevanjem za sledeću sezonu.
Poznata je činjenica da postoje povrtarske biljke koje su veoma otporne na niske temperature i da su, štaviše, jednako produktivni kada je napolju hladno kao i kada je toplo vreme. Usevi kao što su mrkva, paštrnak, repa, repica, celer, kupus, beli luk, spanać, kelj i kelj pupčar se mogu koristiti i tokom zimskih meseci.
Ove biljke su u stanju da izdrže niske temperature a u nekim slučajevima dolazi do poboljšanja kvaliteta proizvoda usled dejstva hladnoće.
Uprkos tome što su gore navedene povrtarske biljke otporne na hladnoću to ne znači da se mogu samo ostaviti u zemlji bez dodatne obrade i nadzora. Uz malo rada moći ćete produžiti sezonu gajenja za nekoliko meseci u periodu godine koji su za poljoprivrednu proizvodnju nemogući.
Tri tehnike uz pomoć kojih ćete sačuvati povrtarske biljke su:
Čuvanje putem zagrtanja:
Zagrtanje je tehnika koja se preporučuje za useve koji se gaje radi korena (repa, repica, mrkva, paštrnak). Za zagrtanje je neophodno imati samo motiku. Motikom se zemlja sa strane nagrće tako da se dobro pokriju svi delovi korena koji se vide. Kada se na koren nagrne sloj zemlje ona će se ponašati kao izolator hladnoće. Lišće mora ostati otkriveno. Na ovaj način se produžuje vreme koje biljka provodi u zemlji i samim tim se povećava kvalitet proizvoda jer povrtarske kulture kao što su mrkva i paštrnak neprestalno nakupljaju hranljive materije u korenu do momenta vađenja. Idući tom logikom jasno je da ide u korist proizvođačima da što duže drže pomenut usev u zemlji.
Primer zagrtanja prikazan u usevu krompira.
Čuvanje putem pokrivanje useva:
Pokrivanje useva se primenjuje na biljkama koje se gaje radi nadzemnih delova (kupus, kelj, spanać, celer). Ideja je da se zaštite nadzemni organi od nepovoljnih vremenskih uticaja. U svrhu ispunjenja ovog cilja mogu se koristiti svima poznati „tunel“ plastenici ili ako ste pristalica gajenja useva bez upotrebe plastike useve treba pokrivati rastresitim slojem slame. Pošto je naš klimat poznat po jakim vetrovima tokom zime nije dovoljno samo nabacati slamu na useve i tako ostaviti u polju. Najbolji način je slamu prvo strpati u mrežaste vreće, kao one za krompir, i tako ih slagati oko gajenih biljka. U praksi takav usev izgleda veoma smešno ali činjenica stoji da će „dušeci“ slame da zaštite useve od smrzavanja. Bale slame takođe dolaze u obzir. Kada malo otopli bale treba razgurati da ne bi došlo do „znojenja“ bilja usled hvatanja vode po biljnom telu. Ukoliko se ta voda zamrzne na biljkama usev će propasti.
Najpopularniji i najpoznatiji metod čuvanja povrća tokom zime takozvani povrtarski tunel.
Čuvanje putem malčiranja:
Ovo je univerzalna metoda koja se može primeniti na svim gore navedenim biljkama. Preporučuje se upotreba slamnog malča. Sloj malča koji se preporučuje treba da bude debljine 30-40 cm. Pošto se malč slaže u slojevima slama se međusobno vezuje i samim tim sprečava raznošenje putem vetra. Ukoliko problem vetra izražen pobadanje kočića u slamu će pomoći zadržavanju malča.
Načine pripreme i upotrebe malča možete pregledati ovde.
Zaključak:
Ove tehnike su veoma jednostavne i svako može da ih primeni. Naročito su pogodne za organske i male proizvođače koji imaju vremena i mogućnosti da produže gajenu sezonu za koji mesec a ukoliko gajite zarad sebe imaćete na stolu sveže povrće u sred zime.
