Prkos je biljka koja je laka za gajenje i razmnožavanje. Najčešće ni samo razmnožavanje ne zahteva ni najmanji trud. Za vas, koji želite lep cvetni prekrivač na površini koja je nezamisliva za gajenje bilo kakvog bilja, a ne poznajete prkos, pozivamo vas da se upoznate sa njim.
Poreklom iz Južne Amerika gde je nekoliko članova iz familije Portulacaceae ulepšava tamošnje cvetne bašte. Kod nas je popularan jednogodišnji varijetet (Portulaca grandiflora) koji se u svojoj domovini manje-više smatra korovom. Nama prkos deluje kao cvetna kultura koja se gaji na sve strane i koja je jako popularna širom sveta, jer ga kod nas ima svuda: u domovima, baštama, na ulicama… ali ovo o svetskoj popularnosti – nije istina. Prkos je jako popularan na Balkanu dok ostatak sveta gleda na njega kao i na svaki drugi cvet.
Kako izgleda prkos?
Ova biljka može da naraste i do 30cm. Listovi su dužine oko 2,5cm, mesnati, igličasti i spratno raspoređeni. Svaki sprat ima nekoliko listova koji su u zvezdastoj formaciji. Grananje počinje pri površini zemljišta i svaka grana nosi listove i cvetove. Ukoliko je puno grana, i one postanu teške, one poležu, a biljka neometano nastavlja sa razvojem.
Kako to prkos prkosi?
Ova biljka je jedan od onih tipova koji opstaju, a svoje mehanizme opstanka je usavršila do te mere da može prkositi tj. inatiti svim vremenskim uslovima. Prkos je ustvari jednogodišnja sukulenta koja je u stanju da bez teškoće podnese letnje vrućine, završi svoj godišnji ciklus i vene. Seme koje ostaje za njom je otporno na hladnoću i mraz, tako da ne postoje vremenski uslovi koji mogu ometati njegov životni ciklus.
Mokar šljunak je savršena podloga za prkos
Nema dobre zemlje, nema problema.
Osim teranja inata atmosferi prkos se inati i zemljištu. Pravilo je da biljke uspevaju na zemljištu koje je bogato vodom i hranivima. Ovaj inadžija od biljke uspeva na lošijem zemljištu, štaviše pre će se se sam zapatiti na pesku, šljunku i na pukotinama u betonu nego u bašti gde se od njega očekuje da bude. Voli tako, i kraj priče. Često se korisiti u pejzažnoj arhitekturi kao biljka koja se seje oko parkinga, asfalta i trotoara jer trpi vrućinu i oskudicu hranjivih materija.
Pčele vole prkos
Prkos cveta tokom cele godine, u više navrata, i cvetovi su raznobojni, ima crvenih, narandžastih, rozih, belih i žutih. Zbog svega navedenog, veoma je atraktivan za insekte oprašivače koji, se rado služe njegovim polenom. Nije jedna od onih vrsta koje se mogu koristiti za pčelinju pašu, ali može se računati na njega da pruži redovan obrok ovim marljivim insektima.
Čitajte još o pčelama ovde
Razmnožavanje
Obično se seme seje u martu-aprilu. Poželjno je setvu obaviti u zatvorenom prostoru jer su klijanci i mlade biljke ranjive na mraz i jaku kišu. Supstrat koji se koristi je isti kao za kaktuse ili se može mešati baštenska zemlja sa sitnim šljunkom i peskom. Ovo se radi kako bi zemlja bila ocedna, jer i mlade i stare biljke pate ako je prevelika količine vode u zemljištu. Onog momenta kada mlade biljke narastu, na oko 10cm, vrši se proređivanje ili presađivanje na stalno mesto ili se mogu prodati kao sadnice.
Prihrana i nega
Prihrana se može davati jednom mesečno tokom zalivanja. Tečno hranivo za kaktuse i sukulente je odlično, lako se nalazi i jeftino je. Samo zalivanje se vrši u više navrata tokom nedelje. Nije nužno svaki dan – čak i kada su najveće vrućine. Svaki drugi dan je dobro zaliti ga istom količinom vode kao i ostalo cveće.
Ukoliko zemlja u kojoj prkos obitava nije ocedna može doći do pojave buđi i truleži. Osetljivost na visoku vlagu supstrata je jedini razlog zbog kog prkos nije klasifikovan kao opasan korov (kao što je na primer ambrozija) i nije bio u mogućnosti da izvrši invaziju na sve biome ove planete. Ostao je skromna ukrasna biljka koja van svoje postojbine teško može naći adekvatno stanište – uprkos svojoj izuzetnoj otpornosti na atmosferske uslove.
Mesta za gajenje
Mesta za gajenje prkosa mogu biti saksije, žardinjere, leje i bašta. Može se gajiti sa drugim jednogodišnjim cvetnim kulturama kao što su begonije. Što se tiče višegodišnjih kultura dobro društvo im prave ruže i slične žbunaste biljke. Ukoliko ih gajite sa ružama neophodno je suzbijati lisne vaši. Kada se pojave biljne vaši na ružama suzbijte ih što pre, jer će preći i na prkos čiji cvet sa lakoćom oštete. Čim se pojave biljne vaši ni mravi nisu daleko, tako da šteta može biti još veća. Mravi mogu naći seme prkosa u zemlji i uništiti ga. Ukoliko ste planirali da se prkos u vašoj bašti sam širi marvi će praviti problem.
Čitajte još o begonijama ovde.
Ukratko rečeno prkos će da se primi tamo gde ni jedno drugo cveće neće. Zime se ne boji i leto podnosi bez problema. Kada je plodna i kvalitetna zemlja u pitanju, tu već nastaje problem, jer se u njoj teško prima, pa je, po ovim osobinama dobio adekvatno ime. Tera inat u svakom pogledu i najpoplarniji za gajenje je na Balkanu. Udario tuk na luk.
