Ran kupus (Brassica oleracea var. capitata) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Značaj

Ran kupus je jedna od najgajenijih kupusnjača. Razlikuju se beli glavičasti kupus, crveni i ljubičasti. Kod  kupusa se za ishranu koriste listovi i glavica u svežem stanju kao salata i sok, kao varivo, kao kiseli, marinirani, sušeni ili zamrznuti kupus1proizvod, što omogućuje ishranu tokom cele godine. Kupus ima visok sadržaj suve materije proteina i šećera, posebno monosaharida, što omogućava uspešno kišeljenje.

Kupus je najbolje dijetalno sredstvo jer se sporo vari i osećaj sitosti je duže prisutan.

Plodored

  • Kupus se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
  • Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
  • Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
  • Kupus je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Kupus je česta predkultura (zimski ili rani kupus) ili naknadna kultura (kasni kupus) u intenzivnom plodoredu.
  • Đubrenje

    Kupus obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kupus zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.

    U proseku ran kupus zahteva sledeće količine čistih hraniva:

    • 100-120 kg/ha azota
    • 80-100 kg/ha fosfora
    • 120-140 kg/ha kalijuma.
    • 20-40 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 60 t/ha na peskovitim zemljištima.
    • Navodnjavanje kupusa je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se rani kupus zaliva tri do četiri puta sa

      kupus2

      Lokalizovano navodnjavanje osigurava da biljke kupusa uvek imaju na raspolaganju potrebne količine vode.

      zalivnom normom od 30-40 mm.
      Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće. Dva do tri dana nakon izvedenog navodnjavanja poželjno je izvršiti međurednu
      obradu zemljišta kultiviranjem ili okopavanjem.
      Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kupus zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, ujesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.

      Kap po kap je jedno od najboljih rešenja koja se mogu primeniti pri gajenju kupusa.

      Ran kupus – Kalendarski prikaz radova

      Januar
      • Početak perioda u kome se ran kupus seje u toplom zaštićenom prostoru sa ciljem proizvodnje rasada. Rasadu bez pikiranja je potrebno oko 45 dana stasavaja da bi postigao spremnost za sadnju na otvorenom polju.
        kupus3

        Prikaz biljke koja je razvila pet do osam listova spremne za rasađivanje.

        Za ranu proizvodnju najčešće se gaji pikiran rasad. Seme se
        prvo seje u sandučiće ili leje i kada biljke uđu u fazu kotiledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje (presađivanje). Pikiranje sa vrši u hranljive kocke, kontejnere ili džifi saksije.  Ukoliko se primenjuje pikiranje rasadu je potrebno oko 70 dana da stasa.
        Znak da je rasad sprema za otvoreno polje je 5-8 dobro razvijenih listova.

      • Mart
        • U slučaju gajenja ranog kupusa početkom meseca treba da se obavi dopunska obrada zemljišta.
        • Pred sadnu unosi se u zemljište 1/3 planirane količine azotnih đubriva.
        • Krajem meseca, kada prođu opsanosti od elementarnih nepogoda, moguće je rasađivanje ranih sorata kupusa. Rane kupus4sorte sade se na međurednom rastojanju od 50cm i 30-40cm rastojanja u samom redu. Sadnja treba da se obavi u dobro pripremljenom zemljištu, najbolje prethodno zaliveno, i uz zalivanje sa sadnjom.
          Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.
        • Početak perioda u kome je moguća pojava: marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C. sovice, gama sovice, malog kupusara, velikog kupusara, kupusang moljca, buvača krstašica, crvene kupusne stenice, male repičine pipe i zelene breskvine vaši.
        • Početak perioda u kome je moguća pojava bele rđe rena.
        • April
          • Početak perioda u kome je moguća prihrana kupusa. Prihrana se vrši sa 2/3 planirane količine azotnih đubriva kada su biljke kupusa u fazi intenzvnog rasta listova.
          • Početak perioda u kome je moguća pojava zelene kupusne stenice.
          • Početak perioda u kome je moguća pojava crne pegavosti kupusnjača i kile kupusa.
          • Maj
            • Početak perioda u kome je moguć napad kukuruzne sovice i kupusne muve.
            • Jun
              • Početak perioda u kom je moguća berba ranog kupusa. Berba kupusa obavlja se kada glavice dostignu veličinu i čvrstoću karakterističnu za gajenu sortu.
                Pošto se kupus transportuje treba se brati sa još dva do tri lista rozete. Tako se bere radi zaštite glavice tokom vožnje.
              • Početak perioda u kome je moguća pojava pepeljaste kupusne vaši i kupusne sovice.
              • Oktobar
                • Početak perioda u kome treba da se obavi osnovna obrada zemljišta. Osnovna obrada se vrši na dubinu 25-30 cm.
                • Zajedno sa osnovnom obradom vrši se unošenje đubriva u sledećim količinama: ukupna planirana količina fosfornih đubriva, ukupna planirana količina kalijumovih đubriva i ukupna planirana količina stajnjaka.