Provokacija korova

Provokacija korova je malo poznata, i još manje primenjivana, metoda kontrole nad korovima. Bazira se na logici da pobeđuje onaj ko prvi zada udarac. Suzbijanje korova je redovna, i neizbežna, radnja u poljoprivredi, naročito u ratarstvu. Niko neće dopustiti da zemlja, koja je u cilju gajenja korisnog bilja, više puta obrađivana i nađubrena, bude zauzeta od strane grebatora koji se gosti na naš račun.

Na šta treba obratiti pažnju pri izboru totalnog herbicida?

Totalni herbicid za sobom ostavlja materije koje su opasne po sav biljni svet, uključujući i useve. Kada se te opasne materije pomešaju sa vodom u zemljištu – u njemu ostaju duže nego što bi smelo. Na ambalaži preparata piše koliko je potrebno herbicidu da se u potpunosti razgradi. Na taj broj dana treba dodati još nedelju-dve, za svaki slučaj. U praksi to znači da namanje dve nedelje, do mesec dana, mora da prođe od prskanja do setve.

Kako se vrši provokacija korva?

Korovske biljke se mogu isprovocirati na nicanje pre setve. Dobro zalivanje ili blago đubrenje će ih poterati na nicanje. Kada se na parceli nalaze samo korovske biljke onda je moguće, bez griže savesti, poporskati celu parcelu totalnim herbicidom. Na ovaj način zadaje se celoj generaciji korova kritičan udarac tako što im se šteta nanosi kada su slabi, mladi i daleko od stadijuma razvoja u kome se formira i rasipa seme.

Provokacija korova se može vršiti u raznim delovima sezone:

  • U prolećnom i jesenjem periodu provokacija korova se sprovodi mesec dana, do dve nedelje, pred setvu. Postoji mogućnost da se izvede i pred obradu zemljišta.

Zaoravanje osušenog korovskog bilja može da dâ značajan doprinos rodnosti useva samo ako se zemljište prvi put obrađuje, livada pretvara u ornicu, ili je parcela bila zapuštena dugi niz godina.

  • U letnjem periodu je najteže izvršiti provokaciju korova. Suša ometa korvske biljke u rastu i one mogu da se razviju samo na parcelama koje su dobro obskrbljene vodom. Mešanje vode i herbicida je opasno, pogotovu ako se planira setva letnjeg useva kratke vegetacije.

Više o merama borbe protiv suše možete saznati ovde.

Korisititi neprijateljevu taktiku protiv njega

Gusti usevi, kao što su žitarice i krmne kulture, dobijaju ovom metodom najviše, bilo da se gleda na kratke ili duge staze.

Prva očigledna prednost, je što seme gajenog bilja dospeva u parcelu koja nije zakorovljena. Samim tim se usev neometano razvija, nema bolesti i štetočina koje koriste korovske biljke kao zaklon. Gajene biljke imaju na raspolaganju velike količine hranjivih materija za brz razvoj. Taj brz i neometan razvoj će omogućiti gustom usevu da pokrije parcelu pre nego što se nova generacija korva zapati. Kada se nov korov zapati, jak i razvijen usev će ga gušiti, što je obrnuto u odnosu na ono na šta smo navikli.

Na duge staze gledano biće manje potrebe za prskanjem, ako uopšte bude potrebe za njim.

Najveći problem kod gajenja gustih useva je to što je teško ući u njih, bilo mašinom ili pešaka. Kada korovi krenu da niču strah od uništavanja useva (usled gaženja) sprečava proizvođače da prskaju i, neretko, odustanu od njega.

Savršen primer dileme prskati ili ne prskati. Gust uskolisan usev u kome se zapatio uskolisan korov.

Ukoliko je suzbijanje korova neadekvatno često se nađe korovsko seme pomešano sa semenom useva pri predaji roda. Prisustvo semena korova značajno smanjuje zaradu, a to nećemo.

Druga prednost, gledano na duge staze, je što se ne mora da se vodi briga pri izboru herbicida. Gusti usevi, u prvom redu žitarice, se sastoje od uskolisnih kultura. Kada se uskolisni korovi pojave u uskolisnom usevu proizvođači izbegavaju upotrebu herbicida zbog straha da će zbrisati usev zajedno sa korovom. Ukoliko se korovske biljke, metodom provokacije, suzbiju pre setve onda možemo da računamo na to da će usev sam sebe da brani od najezde.

Isplati li se provokacija korova?

Teško je reći napamet da li se isplati ili ne, ali treba uzeti u obzir sledeće činjenice:

Gust usev žitarica i krmnih kultura

Prednosti – smanjuje broj prskanja dok je usev na parceli, ili eliminiše potrebu za prskanjem, što je ušteda jer nema potrebe za kupovinim herbicida, radom mašina i utršokom vremena.
Mane – jedno prskanje, eventualno đubrenje je neizbežan trošak. Takođe se ne može izbeći jedan do dva prohoda radnih mašina.

Širokoredni usevi voćnjaci i vinogradi:

Nema istaknutih prednosti, jer se korovi mogu mehanički da se uklanjaju i moguće je međuredno prskanje useva. Izvodljivo je ali retke su situacije kada ima potrebe da se na ovaj način vrši suzbijanje korova.

Sve se svodi na matematiku i postavlja se pitanje da li je isplativo ulagati u ovaj metod. Krajnja odluka je uvek bila, i uvek će biti, u rukama proizvođača, ali je veoma korisno da se zna da postoji način koji može da doprinese uspešnoj proizvodnji i liši nepotrebne glavobolje.