Recepti za proizvodnju substrata od organskog đubriva

Hranljivi substrati koji u saksiji ili posudi imaju istu ulogu kao obrađena zemlja na parceli su od fundamentalnog značaja za uspešnu proizvodnju, a pogotvu za organsku prizvodnju. Struktura substrata i obogaćenost substrata hranljivm materijama je najvažniji faktor koji se mora uzeti u obzir kada se započinje sa organskom proizvodnjom, stoga se, razvila potreba za raznim vrstama substrata koji se mogu proizvoditi lako, brzo i efikasno a pritom moraju da sadrže adekvatne količine hraniva. Jedna od tih vrsta substrata su substati koji se prave od organskog đubriva.

sod1

Topla leja iz koje se može uzeti stajnjak nakon što je odigrao svoju ulogu u leji.

Klijališna zemlja je potpuno pregoreli stajnjak koji se koristio u klijalištima i toplim lejama. U ovim objektima stajnjak je imao ulogu biološkog izvora toplote i kada je odigrao svoju ulogu, kao takav, namena može da mu se promeni u hranljivi substrat.

Ova vrste zemlje se takođe može dobiti tako što se svež stajnjak slaže u gomile i kompostira u toku 1-2 godine uz 2-3 prekopavanja i zalivanja tokom leta.

Na ovaj način se dobija crna, jednorodna, laka, rasteresita i amorfna masa bogata hranljivim materijama i bez ostataka prostirke koja je došla sa svežim stajskim đubrivom. Sadržaj hranljivih materija zavisi od vrste stoke koja je stajnjak proizvela i količine se kreću u rasponima: azot 1,2-1,5%, fosfor 1,3-2,4%, kalijum 1,1-1,7% i kalcijum 2,3-3,-%.

sod2

Kompostna zemlja u momentu prevrtanja, pošto proces kompostiranja još traje mogu se videti ostatci slamne prostirke i kreča.

Kompostna zemlja se dobija razlaganjem organskih otpadaka biljnog i životinjskog porekla (stabla, granje, rogoz, lišće, korov,

Organsko đubrivo je jako, te se kao substrat ne sme koristiti. Ove tehnike pokazuju kako spojiti dobro i korisno. Uz malo rada, mešanja i vremena dobija se kvalitetan hranljivi substrat koji će služiti za razvoj zdravih biljaka.

Leave a Comment