Šta raditi kada upeče zvezda

Letnje vrućine su tema oko kojih smo podeljeni. Neko voli leto zbog toplote, neko ga mrzi zbog iste, a niko da pita gajene biljke kako im je. Letnja suša je, od pamtiveka, ogroman problem. Sav uložen trud, rad i novac ode u nepovrat, jer je došlo to doba godine kada je voda najpotrebnija, a nje, kao za inat, nema.

Logika nalaže da, u slučaju nedostatka vode, treba zalivati, i to je jasno kao dan, ali situacija nije tako jednostavna kao što na prvi pogled izgleda.

Može se mnogo i nemilosrdno zalivati, a poboljšanja ni za korov, a kamoli za gajene biljke – nema. Kada je suša u pitanju mora se prvo znati da postoje dva tipa: zemljišna i vazdušna suša.

Vazdušna suša se javlja kada je jako nizak procenat vodene pare u atmosferi. Ukoliko, kada udišete, osetite vrelnu u nosu, grlu i plućima znajte da je prisutna vazdušna suša. Biljke imaju svoju varijantu disajnog sistema koji funkcioniše tako što otvara stome, koje se nalaze na zelenim delovima, kroz koje vrši razmenu gasova i vode. Pošto je atmosfera žedna ona će kroz stomu da „isisa“ biljku. Lišiće je vode koju otpušta plus će krasti svu slobodnu tečnost iz biljnog tela.

Zemljišna suša je fenomen kada u samom zemljištu, u zoni korena, nema dovoljno vlage. Usled neredovnog ili oskudnog snabdevanja vodom biljke trpe stres, zakržljavaju i venu. U kombinaciji sa vazdušnom sušom, što se kod nas redovno dešava, onemogućava se biljci da povuče dodatne zalihe vode iz zemljišta kako bi nadomestila gubitke nastale vazdušnom sušom.

Kada se ovako predstavi čini se kao da biljke koje su plitkog korena nemaju šanse za opstanak a kamoli za plodonošenje. Suša je najveći redovan problem u ratrastvu i naterala je agronome i proizvođače da nađu razna rešenja za navodnjavanje. Rešenja se mogu svrstati u kratkoročna i dugoročna.

Pre nogo što se upustimo u rešenja neophodno je znati par stvari

Jedan jedini način da se biljkama obezbedi dovoljno vode je unošenje iste u zemljište. Zemljište ima ulogu rezervoara, ali, nažalost, nisu sva zemljišta jednako dobra u ovom pogledu.

Po prirodi neka zeljišta imaju bolju vododrživost u odnosi na druga. To ne može da se menja, ali se mora uzeti u obzir. Zemljišta sa velikim udelom gline formiraju tvrdu pokoricu koja je nepropusna za vodu (efekat pečene grnčarije), tako da možete zalivati do besvesti a da poboljšanja ne bude. Isto važi i za zemljišta koja često gazi teška mehanizacija. Ovde je nephodno prvo probiti pokoricu, kako bi voda prodrla tamo gde treba da dopre. Znači, u međurednom prostoru se naprave brazdice pre zalivanja motikom ili nekim drugim oruđem. Ovaj metod navodnjavanja se zove brazdično zalivanje i poznat je po svojoj efikasnosti

.Prikaz pokorice koja se formira kada glinovito zemljište "zapeče" na suncu i postane vodo nepropusno

Peskovitija zemljišta propuštaju vodu, tako da se može doći do situacije u kojoj je cenjena voda tako duboko otišla da je van dometa korenovog sistema.

Humus je presudan faktor jer se ponaša kao sunđer koji upija i drži vodu. Dugogodišnja i nekontrlisana upotreba mineralnih đubriva dovodi do propadanja humusa i samim tim pojačava efekat suše.

Kratkoročna rešenja

Kratkoročna rešenja su, kao što se već možete pretpostaviti, obilno zalivanje i sprečavanje gubitaka vode putem isparavanja. U prodaji se mogu naći sistemi za zalivanje kao što su pokretna i nepokretna kišna krila, prskalice, malč i sistem kap po kap koji se može napraviti i u uradi sam varijanti. Malčiranje je možda i najbolje i najbrže rešenje u stani-pani situacijama, jer se malč lako pravi a materijala je u izobilju. Na kraju kanta i crevo nisu najpraktičnije rešenje, ali ipak su rešenje.

Za dogoročna rešenja prvo su nam potrebne neke informacije

Neophodno je znati kada će biti suša i koliko će biti jaka. Na ta pitanja se odgovara izradom klimatograma po Gosenu i Volteru. Lako je, i svako može da ga izradi uz pomoć papira, olovke i podataka sa interneta ili meteorološke stanice. Na klimatogramu će se jasno videti kada počinje suša i kada je najjača. Shodno tome možemo se pripremiti, bez obzira na tip rešenja koje želimo da primenimo.

Solarni agregat, prikačen na pumpu, može direktno da snabdeva useve ili puni rezervoar za vodu, a sve to za male pare. Solarna tehnologija postaje sve jeftinija, tako da vredi pogledati šta je u ponudi. U krajnjoj liniji može se naći neka vrsta baterije koja se tokom dana puni i predveče ili noću pokreće pumpu za zalivanje. Ovo rešenje je primenljivo ukoliko imate izvor vode u neposrednoj blizini.

Izuzetno delotvorno rešenje je setva otpornih sorti i hibrida. Kod nas se razvila, i još uvek se razvija, tehinka takozvanog „suvog ratarenja“ i selekcija se vrši u pravcu otpornosti na sušu. Institut za kukuruz „Zemun Polje“ ima već spremne i testirane hibride, koji ne samo da odolevaju suši, nego i daju solidan rod. Povrće i cveće je skroz druga priča, jer varijanta suvog ratarenja ne dolazi u obzir.

Kada smo već kod povrća i cveća malčiranje i redovna obnova humusa upotrebom organskih đubriva je rešenje kome se treba težiti. Unošenje kalcijuma na svakih četiri do pet godina mnogostruko ubrzava proces obnove humusa i sprečava zakišeljavanje zemljišta koje je posledica dugugodišnje prekomerne upotrebe mineralnih đubriva.

Dobar humusni sloj je tamne boje od 30 do 50, pa i preko, centimetara dubine

Šta ćemo sa vazdušnom sušom?

Protiv vazdušne suše se, nažalost, malo šta može učiniti. Podizanje zasene jeste mogućnost ukoliko imate špalir ili pritke, ali to zahteva kupovinu specijalnih materijala. Ukoliko imate mogućnost da to i uradite imajte u vidu da se mnogo više isplati investirati u rešenja za suzbijanje zemljišne suše.

Gde ima pravilo tu je i izuzetak

Voćarstvo je grana poljoprivrede koja najmanje muke muči sa zemljišnom sušom, ali zato je vazdušna pogubnija po voće nego za druge proizvode. U voćarstvu treba ulagati za nijansu više u borbu protiv vazdušne suše, znači ulagati u zasenu, jer ukoliko polen strada uzalud je što biljka ima vode kada neće plodonositi.

Anegdota

Suša je redovan problem koji se ne može izbeći i lako rešiti. U kriznim sitacijama, tj. kada je već udarila, broj rešenja je ograničen, ali je moguće sprečiti uz adekvatno planiranje. Godine 2011/12., dok sam radio kao savetodavac, postarao sam se da povrtarsko selo bude na vreme obavešteno o suši koja je te godine bila ne samo neizbežna, nego i jača nego uobičajeno, usled fenomena sunčevih pega koji se javlja u ciklusima 10-12 godina. Krajem juna komisija iz lokalnog instituta je obilazila sela radi utvrđivanja štete.

Zaključak je bio da su gubici te godine bili 50% u nekim selima i do 90%. U mom rejonu gubici su bili 5-10% i sa statističke strane zanemarljivi. Kombinacijom pravovremene informacije, sa moje strane, i voljnosti proizvođača da prikladno reaguju – sprečena je katastrofa. Isto preporučujem svima, bez obzira na sunčeve pege, suša nailazi svake godine, ne može se izbeći, i jedino rešenje je spremno je dočekati.