Subvencije i nevreme, kako rešiti probleme sa njima u 2022.

Subvencije i prolećna setva su prošli i vreme je da se saberu iskustva i planiraju dalji koraci. Predviđanja, vezana za ovogodišnje prolećne radove, koja su izrečena još krajem prošle godine, bila su mračna. U našu poštu je, na prvi maj, dospelo zanimljivo pismo koje vredi pregledati i analizirati.

NAPOMENA: Ime autora poruke neće biti prikazano, jer nismo dobili neophodnu saglasnost, a ne sme da kršimo pravilo privatnosti. Uostalom, sama poruka je mnogostruko bitnija od toga ko je poslao.

Pismo kaže sledeće:

СТРАХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ЗА ПРОЛЕЋНУ СЕТВУ

Проблеми на које је одбор за пољопривреду (ime autora) указивао још новембра месеца прошле године, на жалост, су се остварили ове године приликом пролећне сетве.

За овогодишњу пролећну сетву ратарских култура, пољоприведници кажу да ће бити година надања и страховања, не само због поскупљења, већ и због опасности од временских непогода као што су суша и град.

Поређења ради, у односу на прошлу годину, ратари ће морати да издвоје четри пута већу своту новца за репроматеријал.

Морамо напоменути и то да пољоприведници нису задовољни ни субвенцијама које су у односу на тренутна поскупљења и даље малa, као и то да поједине исплате тих субвенција и даље касне.

Одбор за Пољопривреду
(ime autora)

Nakon čitanja ovog kratkog pisma dve stvari upadaju u oko, i ostaju na umu, a to su: problemi sa novcem i problemi sa klimatskim uslovima. Nastojaćemo da razčlanimo probleme i damo konkretne savete za njihovo rešavanje.

Novac i subvencije

Večiti problem svake grane privrede je nedostatak novca i poljoprivreda nije izuzetak. Kako godine odmiču situacija se nije popravila, iako je bilo reči da će biti bolje. „Biće bolje neko viče, na papiru mrtvo slovo“. su čuveni stihovi Bore Čorbe zato što ima istine u njima.

Nije tajna, a ni čudo, da cene materijala koji su neophodni za pokretanje poljoprivredno -proizvodnog ciklusa, neprestalno skaču, dok cene gotovih proizvoda opadaju ili ostaju iste. Ovaj trend razlike u cenama je krenuo još devedesetih godina i postepeno je postajao sve izraženiji. Ova serija poskupljenja su kap koja je preliva čašu i najjače zadaju udar malim i srednjim poljporivrednim gazdinstvima. Velika gazdinstva i poljoprivredna dobra su takođe na gubitku, ali na kraju godine ona imaju veću šansu da se izvuku nego mala i srednja gazdinstava.

Dugo je trebalo da se dođe do ove tačke, a jedini razlog zbog kojeg tikva nije pukla ranije su subvencije. Sada je teško mnogo komentarisati o subvencijama koje su bile planirane i isplaćene ove godine, jer je činjenica da smo ovu poruku dobili sa debelim zakašnejnjem, mada o subvencijama, generalno, ima šta da se kaže.

Subvencije su super ideja za podsticanje poljoprivredne delatnosti ali, vremenom, od njih su poljoprivredna gazdinstva postala „zavisna“, jer su ih okolnosti, polako ali sigurno, vodile na put ka sunovratu.

Šta se može da se uradi?

Smanjiti zavisnost od subvencija i preuzeti više kontrole nad situacijom. Kao pomoć pri donošenju ovakvih odluka neophodno je da se zna šta je trgovački trougao.

subvencije-1

U trouglu ima samo jedno pravilo – izaberi dva: dva faktora doprinose, a jedan mora da otežava:

  1. ukoliko izaberemo visok kvalitet uz malo utrošenog vremena, onda je neophodno veliko novčano ulaganje;

  2. ušteda na vremenu i novcu daje loš kvalitet;

  3. mali utrošak novca, zarad dobijanja kvalitetnih proizvoda, zahteva pozamašno ulaganje vremena i rada.

Kvalitet: očekuje se od svih proizvoda, jer, ukoliko je loš, neće da prođe, tako da je jedan deo trougla zaključan, što znači da pod našom kontrolom ostaju vreme i novac.

Pošto smo zavisni od subvencije, dokazuje da smo u situaciji pod brojem jedan, i to je srž problema. Zato je neophodno da se pogleda koje radne operacije, u proizvodnom procesu, mogu da se zamene stavkom tri.

Ovo zahteva planiranje i saradnju. Proanalizirajte koliko imate slobodnog vremena, i kako da ga najbolje uložite.

Ako ustanovite da ga nemate dovoljno onda je saradnja rešenje. Ukoliko vi nemate dobre mašine za rad, sigurno neko drugi ima, i ako je taj neko voljan da obavi posao umesto vas, i zaradi, onda je to najbolji ishod. Administracija ne uzima u obzir stanje, moć i potrošnju mašine. Čista šteta je da se dobar deo subvencije usmeri ka plaćaju administrativnih troškova i goriva za mašinu koja jedva radi.

Najbolje rešenje, na duge staze, je zadrugarstvo i poštovanje koncepta delimične samoodrživosti.

Vremenske (ne)prilike, so na ranu subvencijama

Vratimo se na Boru Čorbu koji u istoj pesmi kaže: „Vreme bez promene, uglavnom loše“. Ove godine ostale su dve velike vremenske pretnje, koje sada, dok ima prilike da se nešto preduzme, mogu da se dočekaju sa većim stepenom spremnosti.

Grad je moguć ukoliko je bilo više dana kiše i vetra. Vetar podiže čestice zemljište u više slojeve atmosfere, gde su usled razlike u temperaturi, led nahvata na njih, i tako zaleđene padaju na zemlju. Taj nagli pad temperature često prouzrokuje kiša. Ukoliko je u najavi nekoliko uzastopnih dana kiše, tokom meseca maja pa sve do sredine juna, postoji realna mogućnost da će biti i grada. Praćenje vremenske prognoze i postavljanje zaštite od grada, ukoliko je moguće, je najbolje rešenje. Ako je preventivna zaštita nemoguća, treba imati pri ruci, ili znati nekog ko ima azotno đubrivo. Nije bitno da li je organsko ili mineralno. Ukoliko se primeni kao prihrana značajno će da pomogne u bržem oporavku biljke.

Grad je sve jači i učestaliji zadnjih desetak godina, a to je posledica erozije zemljišta koja je nastala usled njegove obrade.

Više o eroziji i kako je sprečiti možete pročitati ovde.

Suša je neizbežan deo svake godine. Ne može da se spreči, ali štetne posledice mogu da se ublaže, ili izbegnu, i to na više načina.

Saznajte više o primenljivim tehnikama za spasavanje useva i zasada od suše ovde.

Nije kasno da se nešto uradi i izvede u cilju spašavanja useva. U suprotnom sav rad, trud i novac koji je uložen, a pritom, usled loše politike subvencioniranja, teško dobavljen – propadne!

Zaključak

Postoje faktori koji su pod našom kontrolom i faktori koji nisu pod našom kontrolom. Naš cilj je da što više faktora bude pod našom kontrolom i da direktno utičemo na njih. Naravno nije moguće uticati na sunce koje prži, ili cenu goriva na svetskoj berzi, ali mora da se nađe način da se ublaže negativna dejstva faktora na koje ne možemo da utičemo.

Nemamo, niti vremena, niti luksuza, da nastavimo sa radom na isti bolno neefikasan način kako smo radili zadnjih 30+ godina, jer nas čeka, kako to u pismu kaže još jedna godina straha i nadanja.