Organska đubriva mogu biti tečna ili čvrsta i dilema koja je bolje koristiti se redovno javlja kod proizvođača i interesenta za proizvodnju. Obe vrste organskog đubriva imaju zajedničke karakteristike a sa druge strane postoje ključne razlike između njih što je, ustvari, kamen spoticanja pri izboru. Zajedničke karakteristike su svima već dobro poznate i izdvojićemo nekoliko:
- Hrane gajene biljke, mikroorganizme i gliste u zemljištu;
- Poboljšavaju strukturu zemljišta i humusnog sloja;
- Organska đubriva se postepeno razgrađuju te se može računati na njih da stalno pružaju izvesnu količinu raznovrsnih biljnih hraniva
Odlike čvrstih organskih đubriva su sledeće
Čvrsta organska đubriva kao što su stajnjak, kompost i zelenišno đubrivo se proizvode mešanjem biljne materije, stajskog i kućnog otpada koji je biološki razgradiv, sa zemljom. Postoje i organska đubriva koja se dobijaju mlevenjem minerala i kostiju. Ovi materijali su hrana za korisne mikroorganizme koji ih svojim radom pretvaraju u organsko đubrivo. Nakon bacanja đubriva po parceli hranjive materije koje ono sadrži se postepeno i ujednačeno oslobađaju tokom vegetacionog perioda. Treba obratiti pažnju da se organska đubriva ne primenjuju u velikim količinama na parcelama koje imaju problem sa plavljenjem ili se sporo suše. Neželjeni efekat je nastanak treseta na kome biljna proizvodnja nije moguća.
U većini slučajeva čvrsta organska đubriva se rasipaju po površini parcele pa se alatom ili mašinom mešaju sa površinskim slojem zemljišta. U proizvodnji rasada ovaj posao se obavlja tako što se meša supstrat pre polaganja semena u posudu za gajenje. Treba obratiti pažnju na vrstu organskog đubriva koje se koristi. Stajnjak je đubrivo koje ima produženo dejstvo stoga upotreba svake godine je nepoželjna. Jak kompost i glistenjak se mogu koristiti svake godine jednom tokom sezone. Blaga organska đubriva kao što je zelenišno đubrivo ili osiromašeni kompost se mogu koristiti više puta tokom sezone kao prihrana.
Odlike tečnih organskih đubriva su sledeće:
Tečna organska đubriva imaju manju količinu hranjivih materija u odnosu na čvrsta ali deluju znatno brže. Postoje dva načina na koji ih biljke usvajaju: putem korena i putem lista. Prihrana putem lista ima neke prednosti koje treba istaći:
- Prihrana putem lista je i do 500 puta efikasnija u odnosu na prihranu putem korena jer su veliki gubici usled prolaska đubriva kroz zemljište.
- Biljke putem lista momentalno usvajaju hranjive materije i rezultati se vide odmah.
- Prihrana preko lista omogućava biljkama direktan pristup mikorelementima koji oskudevaju u zemljištu.
Pri primeni tečnih organskih (i mineralnih) đubriva preko lista mora se obratiti pažnja na vremenske uslove. Ne sme se prihranjivati putem lista kada je jako sunce ili kada je suša. Usled jakog sunca voda iz đubriva brzo ispari i ostavlja naslage hranlivih soli na biljnom telu. Te iste soli su veoma higroskopne što znači da upijaju vodu i najbliži izvor vode im je biljno telo. Dolazi do obrnutog efekta jer zalivanjem biljka tečnim organskim đubrivom ubija biljke tako što cedi vodu iz njih. Najbolje vreme za prihranjivanje tokom lista je tokom umereno toplih dana a u periodu suše rano ujutru ili predveče.
Tečna ogranska đubriva koriste su kao prihrana i u ključnim periodima kao što su presađivanje, cvetanje, plodonošenje i tokom suše. U zavisnosti od mogućnosti tečna organska đubriva se mogu primenjivati jednom mesečno ili jednom u dve nedelje tokom celog vegetacionog perioda. Opet treba naglasiti da je prihrana preko korena bolji pristup kada biljka cveta i formira plod kako ne bi došlo do prljanja i uništavanja cveta, biljnog tela i ploda. Kap po kap sistem je najbolje rešenje za upotrebu tečnih organskih đubriva tokom ovih riskantnih perioda.
Prikaz istovremenog navodnjavanja i đubrenja na način koji uopšte ne smeta biljci.
Zaključak
Organska đubriva su najbitniji činioc u sistemu organske proizvodnje. Njihova primena se vekovima unazad pokazala kao delotvorna. Početak proizvodnje prvih mineralnih đubriva je momenat kada su organska đubriva počela da gube na značaju uprkos tome što im je delotvornost ostala ista. Uz pomoć novih saznanja, tehnika spravljanja i tehnika primene organska đubriva se vraćaju na scenu kao jak, jeftin, pandan mineralnim đubrivima. Značaj organskih đubriva je i dalje umanjen u odnosu na mineralna jer, naizgled, zahtevaju mnogo složeniji proces proizvodnje i primene. Istina je da, na kraju krajeva, ne može da se pogreši sa upotrebom organskih đubriva.
