Travnjak u jesen i njegova priprema za zimu

Travnjak u jesen zahteva poprilično rada, kako bi se pripremio za zimski period. Trava mora biti spremljena da sa lakoćom, uz što manje gubitaka, podnese nepovoljne zimske uslove. Manje gubitiaka znači manje rada u proleće, i brže dobijanje lepe zelene površine.

Više o prolećnim radovima na travnjaku pročitajte ovde.

Kako se travnjak u jesen priprema za zimu?

Tokom zime, biljke koje su prisutne na travnatoj površini, i dalje su aktivne, ali rade na 10-20% svog punog potencijala. To znači da biljke, za potrebe opstanka, i dalje usvajaju vodom obogaćena hraniva iz zemljišta. Da bi im pomogli, da uz što manje napora dođu do hraniva, neophodno je preduzeti određene mere. Prvo je potrebno rasturiti đubrivo.
Najpoželjnije je organsko đubrivo, jer sadrži raznovrsne hranjive materije koje su biljkama od neizmernog značaja. Libigov zakon kaže da „ono što najviše fali najviše i koči plodnost“, u ovom slučaju dobrobit biljke. Organska đubriva sadrže raznovrsne makro i mikroelemente koji su neophodni za pravilan razvoj i opstanak bilja. Šteta bi bila da zafali neki mikroelement u momentu kada biljke rade na 10-20% snage.

Više o Libigovom zakonu i efikasnijem đubrenju pročitajte ovde.

Osim hraniva, organska đubriva poboljšavaju humus koji omogućava bolje stanište za mikroorganizme i gliste koji dalje doprinose efikasnijoj ishrani trave. Osim pomenutog benefita dobar humusni sloj omogućava brzu razgradnju ostataka od kosidbe trave i opalog lišća. To dalje znači da se smanjuje pojava filca i sličnog otpada.

Više o glistama i kako pomoću njih praviti domaće orgasnko đubrivo pročitajte ovde.

Organsko đubrivo pruža i izvesnu količinu toplote, koja će u početnim mesecima zime omogućiti korenu postepeno navikavanje na hladnoću i smanjiti šok koji biljka trpi ukoliko dođe do naglog pada temeperature. U obzir dolazi bilo koje čvrsto organsko đubrivo sem sirovog stajnjaka. Malč se u ovom slučaju mora izbeći, jer njegova osobina da odbija toplotu i nakuplja vlagu u zemljištu može biti kontraproduktivna.

Popunjavanje čelavih mesta i uništavanje korova

Rana jesen je dobar period za popunjavanje ćelavih mesta na travnjaku. Mesta gde nema trave moguće je popuniti, u periodu septembar-oktobar, putem direktne setve semena, ili transplantacijom busena.

Više o setvi travnjaka možete pročitati ovde.

U slučaju da imate žbunaste korove, kao što su npr. divlja kupina ili kopriva, jesen je savršen period za njihovo uklanjanje. Ašovom se iskopa koren i rupa popuni zemljom. Setva ili transplantacija busena je opet primenljiva, kako bi se to mesto pokrilo. Nije isključeno da će korov pokušati da formira izbojke iz delova koji su promakli i ostali u zemlji. Te mlade i nežne biljke nemaju šanse protiv sečiva kosačice, hladnog vremena i novozasejane/presađene trave. Šanse, da pod ovim uslovina korov prezimi, su veoma male.

Travnjak u jesen i njegovo redovno održavanje

Ovaj zahvat je, u principu, samoobjašnjiv. Grabuljanjem se odstranjuje đubre, sitno granje, kamenje, opalo lišće i slično. Sve što se nalazi na travnjaku, a može naneti štetu zelenoj površini, mora da se odstrani. Nije teško, ali je neophodno, ograbuljati jednom nedeljno. Treba imati na umu da se neki prirodni materijali izuzetno sporo razgrađuju, i bolje ih je ukloniti nego čekati da se sami raspadnu.

travnjak u jesen-1

Za oko je lepo ali za travu loše. Opalo lišće treba ukolniti sa travnjaka.

 

U prvom redu se misli na iglice četinara, koje se sporo razgrađuju, brzo i gust prekrivaju travnjak i menjaju kiselost zemljišta. Osim četinara, pažnju treba obratiti i na orahovo lišće, koje se sporo razgrađuje i, u tom procesu, oslobađa cijanid.
Zalivanje se vrši samo ako za tim ima potrebe, jer pad temperature znači da je isparavanje slabije, pa veće količine vode ostaju u zemljištu.

Treba li još nešto?

U principu ne. Posao je završen i travnjak spreman za zimu. Naravno, uvek postoji šansa da nešto pođe naopako, a to nešto su uglavnom bolesti i štetočine. Veoma je važno da se na njih obrati pažnja. Ukoliko se prometi neka promena boje na travi, tipa postala je bela, žuta, siva ili je dobila prevlake tih boja, to je signal da na travnjaku neka gljivica razvija kolonije. Mnoge gljivice, kao mesto za prezimljavanje, koriste travnate površine, zato što pružaju odličan zaklon.
Isto važi i za štetočine. Insekti se vode istom logikom i često nastanjuju travnjake i zelene površine na kojima ima opalog lišća i granja (još jedan znak da je dosadno grabuljanje jako bitno). Izgriženi listovi, osparušeno bilje, su znak da insekti napadaju travu i da treba da se preduzmu adekvatne mere.