Uzgoj rasada je veoma poznata i popularna metoda sa kojom može da se počne sezona gajenja rano u godini. Uprkos tome što vremenski uslovi ne dozvoljavaju gajenje bilja na otvorenom polju, priprema bilja za momenat kada će uslovi biti povoljni je najpoželjnija stvar koja semože učiniti. Kada priroda dozvoli gajenje na otvorenom polju na raspolaganju su nam zdrav i kvalitetan rasad.
Uzgoj rasada podrazumeva gajenje bilja u zaštićenom prostoru od momenta setve do momenta rasađivanja na novo ili stalno mesto. Praksa je pokazala da najviše smisla ima, na ovaj način gajiti, povrtarske i cvećarske kulture.Velik broj povrtarskih i cvećarskih kultura potiče iz toplih krajeva sveta kao što su Centralna i Južna Amerika, Sredozemlje i Mala Azija. Biljke koje potiču iz tih krajeva ne podnose niske temperature tako da je njihovo gajenje u našem klimatu vezano za toplije mesece u godini kojih je znatno manje spram zemalja iz kojih dotične biljke potiču.
Neophodan materijal za uzgoj rasada
- Kupovina, opremanje i priprema. Za početak potrebno je seme, posude za gajenje i prostor. Seme i posude za gajenje se mogu nabaviti u slobodnoj prodaji stim da je najpreporučljivije kupiti seme u poljoprivrednoja apoteci koje je nezaraženo i kvalitetno. U poljoprivrednoj apoteci se mogu uzeti i posude za uzgoj rasada. Ove posude su se pokazale kao najzgodinje i najpraktičnije za gajenje rasada. Raznih su veličina i broja ćelija tako da se može naći adekvatan sud.
- Prostor za gajenje mora da ispuni sledeće kritereijume: da je vazduh suv, temperatura približna sobnoj i da ima dovoljno svetlosti.
Topla leja je praktična za gajenje rasada i lalo se pravi. Više o toplim lejama saznajte ovde.
- Hranljivi supstrat je najčešće zemlja obogaćena hranljivim materijama koju možete napraviti sami od organskog đubriva ili od vrtne zemlje. Supstrat je neophodno nakvasiti toliko da očvrsne i ne pretvori u blato.
Čitajte još o substratima od organskog đubriva ovde i o substratima od vrtne zemlje ovde.
Setva
Ravnanje substrata se sprovodi tako što se posude se podižu na nekoliko centimetara od podloge i puste dapadnu. Udar posude o podlogu će naterati substrat da se slegne. Tamo gde ima udubljenja dodaje se još substrata i ponavlja postupak. Rupa za seme se pravi u sredini ćelije sa grančicom, ekserom, čačkalicom itd. Na keseci semena često piše kolika rupa je neophodna.
Jedna semenka ide u jednu rupu koja se potom nagrne i blago pritisne. Označiti vrste, sorte i hibride radi lakše evidencije.Zalivanje treba da se vrši u redovnim intervalima. Najbolji način za zalivanje je sa bilo kojom vrstom prskalice. Lagano prskanje je siguran način da se spreči pravljenje blata u posudi.
Nega rasada
Rasad u većini slučajeva zahteva 14-16 sati osvetljenja. Ovde postoje dve varijante kako se to svetlo može omogućiti. Prva je postavljanjem rasada na mesto gde ima dovoljno dnevnog svetla i druga mogućnost je postavljanje lampi. Lampe uvek moraju biti na visini od 7-15 cm od najvišlje biljke. Ukoliko je gornje lišće braonkaste boje ,opečeno i smežurano znači da je lapa suviše blizu. Izvijen i izdužen rasad je znak da je lampa suviše daleko. Lampe se moraju gasiti tokom noći jer je odmor u mraku takođe važan za razvoj rasada.
Prvo presađivanje se vrši kada biljke dobiju dva do tri para pravih listova. Neke biljke koje su otporne na hladnoću kao što su salata i luk mogu se presaditi na stalno mesto ukoliko dozvoli. Biljke kao što su paradajz i lubenice je neophodno presaditi u posude sa većim ćelijama kako bi neometano rasle.
Kaljeje rasada. Pre nego što rasad napusti zaštićen prostor i direktno izloži uslovima koji vladaju na otvorenom polju neophodno ga je okaliti. Kaljenjem rasada biljke se postepeno navikavaju na uslove spoljašne sredine i smanjuje se šok koji će pretrpeti prilikom presađivanja na otvoreno polje. Proces kaljenja rasada traje oko nedelju dana i vrši se tako što se posude sa rasadom svaki dan iznose napolje na mesto koje je sunčano i zaštićeno od vetra. Prvi dan biljke treba da provedu jedan sat napolju i svaki sledeći dan biljka provodi dodatnih sat vremena van zaštićenog prostora (prvi dan sat vremena, drugi dan dva sat, treći dan tri sata itd.)
Ukoliko želite da kupite rasad ili proverite da li se vaš rasad razvija kako treba kriterijume za dobar rasad možete pročitati ovde.
Najčešći problemi koji mogu nastati dok traje uzgoj rasda
- Plesni su bele tvorevine na površini substrata nalik vlasi ljuske kose. Plesni su grupa gljiva koja se razvija u uslovima visoke temperature i vlažnosti u sprezi sa lošom cirkulacijom vazduha i vode. Rešavanje ovog problema podrazumeva pružanje većeg prostora između pojedninh biljaka, bolju venmtilaciju i manje zalivanja.
Prikaz plesni.
- Trulež nastaje usled preteranog zalivanja i manifestije se tako što prizemni deo rasda dobija braonkastu boju ,trune i savija se pod sopstvenim teretom. Zalivanje se mora smanjiti momentalno.
Prikaz truleži.
- Insekti su napast sa kojom se suočava svaki proizvođač. Metode suzbijanj insekata se zasnivaju na izolaciji napadnutih biljaka, upotrebi repelanata i u krajnjoj nuždi insekticida.
- Dubina setve je prikazana na pakovanju semena i neophodno je ispoštovati je jer u suprotnom seme ne klija nego trune.
- Kvalitet semena je garantovan ukoliko se opredelite za upotrebu semena koje je kupljeno. Kao meru predostrožnosti pogledajte rok trajanja koji je utisnut na pakovanju. Ukoliko koristite sopstveno seme morate da pazite da nije suviše „staro“. Najbolje je seme od prošle godine.
I za kraj par saveta
- Za proizvodnju rasada nije potrebno neko ogromno iskustvo i velika materijalna ulaganja.
- Rasadničarstvo je jako pogodno za početnike i one koji nemaju veliku proizvodnu površinu.
- Ukoliko želite kvalitetniji rasad posejte više biljaka nego što planirate da rasadite tako da kasnije kada rasad stasa možete uzeti najzdravije i najbolje razvijene biljke.
