Dešava se da kompost ponekad krene da tera svoju politiku. Uprkos tome da je postupak za pravljenje ispoštovan i da je gomila propisno zaštićena od uticaja sunca, vetra i kiše, opet ne ide kako bi trebalo. Navešćemo par simptoma lošeg komposta i kako se mogu popraviti:
Mokar je, lako se natapa ili je ljigav
Nema ničeg goreg od hladnog, ljigavog komposta. Faktori koji utiču na ovu pojavu su: loš protok vazduha kroz gomilu, previše vlage i nedostatak materije bogate azotom.
Kompostna gomila koja je prepuna materijala (košena trava, pokvarena slama, pokvatena silaža, neisekano lišće itd.) koji, kada je vlažan, postaje zgusnut tako da vazduh nemože da stigne do sredine gomile. Ovo se često dešava kada naleti kišni period, gomila se natopi i ne prevrće se.
Srećom ovo nije velik problem i lako se rešava. Ukoliko problem predstavljaju duge kiše koje padaju danima nužno je kompost prekriti najlonom ili ciradom. Kada kiša prestane potrebno je odmah izprevtati gomilu radi bržeg ceđenja viška vode iz nje. Ukoliko imate pri ruci neki “vruć” biljni materijal koji je bogat azotom (biljni ostatci leguminoza su najbolji: lucerka, detelina, pasulj, grašak itd.) ili vlaknast materijal koji se ne zgušnjava (seckana šepurina ili strugotina). Ovi dodatci će podići temperaturu i “krčkanje” komposta će se nastaviti kako bi trebalo da ide.
Kompost je suv i prašnjav
Ova situacija je suprotna od prethodne. Kompost se u nedostatku vlage pretvara u prah i nova materija koja se naknadno dodaje,
jednostavno, ne sadrži dovoljno vlage neophodne za normalan proces komostiranja.
Rešenje je još jednostavnije nego u prethodnom slučaju: češće zalivanje komposta.
Kompost je pun buba
Može se destiti da prilikom prevrtanja komposta naletite na mokrice. Česta je pojava mrava, uholaža, bubašvaba i raznih larvi u kompostu. Zašto se ovo dešava? Insekti se hrane materijom koja je u raspadanju i njihovo prisustvo je jasan pokazatelj da se kompost jako sporo razgrađuje. U principu mokrice i insekti nisu štetni po kompost ali ukoliko se taj isti kompost koristi u stakleniku, plasteniku ili leji insekti, naročito mravi, napraviće velik problem a problem ovog tipa je nešto što nam ne treba nikako.
Bube se mogu isterati iz komposta tako što će temperatura kompostne gomile da se podigne na ili preko 48°c. Ova temperatura se postiže tako što se kompost pri prevrtanju baca na plastičnu podlogu i prekriva folijom koja će kasnije služiti kao plastični omotač koji greje gomilu.
Biljke niču iz komposta
Ovaj slučaj se može javiti samo kada temperatura gomile koja se kompostira nije dovoljno visoka da uništi semna korova koja se u gomili nalaze.
Čupanjem mladih korova i bacanjem istih u gomilu je rešenje koje se može preduzeti u cilju njihovog suzbijanja. Sa druge strane, ukoliko se korovi javljaju u kompostu otvara se mogućnost za gajenje rasada na kompostnoj gomili.
Biljke kao što su tikve, bundeva i paradajz uspešno niču na kompostnoj gomili. Kasnije se mogu izvaditi i koristiti kao rasad.
Smrdi
Ukoliko ostetite da gomila ima oštar miris amonijaka to znači da aerobne bakterije koje su potrebne za proces uspešnog kompostiranja nemaju adekvatne uslove za život. Bez aerobnih batkterija materija koja bi trebala da se kompostira samo trune i ,osim oštog mirisa, muve su jasan znak da proces ne ide u željenom pravcu.
Uzročnici su najčešće odpadci koji sadrže velike količine azota. Previše svežeg stajnjaka, prostirke, kuhinjskih otpadaka isl.
Treba dodati materije koje se sporije razgrađuju i imaju manje količine azota npr. seckano lišće i strugotina.
Posle par prevrtanja problem bi trebao da bude rešen.
Kompostiranje je jedan veoma jednostavan proces koji pretvara otpad u hranivo za biljke i ovaj proces je poželjno praktikovati u što većem broju gazdinstava. Naravno, neki su uspešni u prizvodnji, neki nisu bili uspešni pa odustali a neki još nisu ni pokušali. Ovaj člnak ima svrhu da razjasni neke od glavnih anomalija koje se mogu javiti pri komostiranju i samim tim ohrabri one koji do sada nisu kompostirali da počnu, i one koj su imali loša iskustva sa kompostom da probaju opet.