„Život uvek nađe način“ – je rečenica iz najnovijeg filma „Park iz doba Jure“ koja jasno stavlja do znanja činjenicu da ma koliko surove ili nepovoljne okolnosti bile za živa bića ona će naći put da opstaju. Ovo pravilo je staro koliko i sam život ali period jure je za sobom ostavio neke zanimljive primerke biljaka koje i dan-danas opstaju na kreativan način. Postale su lovci i sa pravom nose naziv: biljke mesožderke.
SADRŽAJ: Poreklo | Gde se mogu naći? | Da li ih ima u Srbiji? | Podela | Gajenje
Kako su nastale biljke mesožderke?
Nije tipično za biljku da evoluira u predatora te je takva evolucija bila vezana za surove promene klime koje su se u periodu jure dešavale.
Na prvi pogled neko bi pomislio da biljke nemaju potrebe za lovom jer su zelene. To je tačno: imaju hlorofil i vrše fotosintezu, proces koji im obezbeđuje šećere. Međutim, biljke mesožderke love zato što u većini slučajeva nemaju dovoljno minerala za opstanak, u prvom redu azota i fosfora. Azot se može dobiti razgradnjom mišićnog tkiva dok se fosfor može naći u kostima i oklopu insekata.
Pošto su u davna, pradavna vremena (pre 200 miliona godina u doba jure), staništa postala siromašna mineralima usled velikih (po rastu) i mnogobrojnih organizama (taj period je poznat i kao „doba dinosaurusa“), što biljnih što životinjskih, oni koji su bili mali i slabašni morali su da se snalaze i dovijaju na različite načine da bi preživeli. Imali su nekoliko opcija: da se sele, propadnu ili pronađu način da dođu do dragocenih resursa potrebnih za život! Biljke mesožderke su se „snašle“ tako što su se kroz period evolucije usavršile da love insekte i sitna gmižuća stvorenja
Zašto baš njih? Pa, u to vreme nije bila velika konkurencija za lov na insekte pa je ovim biljkama bila dovoljna i skromna količina upotrebljivih resursa za opstanak.
Gde se danas mogu naći biljke mesožderke?
Najčešće se mogu naći na najnepristupačnijim mestima. Na planinama gde je vazduh redak, na siromašnim i alkalnim zemljištima, kamenjarima pokraj reka i potoka.
Nakon što su vremenom našle sebi zgodno mesto, evolucija je učinila svoje i dala nam preko 500 poznatih primeraka biljki mesožderki.
Inače, da bi biljka dobila ovaj naziv mora da ispunjava nekoliko uslova. Prvi je da privuče plen, drugi da ga uhvati i treći – svari i iskoristi u sopstvene svrhe. Ove biljke su poznate i kao karnivorne (mesojedne) i insektivorne (insektojedne).
Biljke mesožderke u Srbiji
Na veliko iznenađenje u Srbiji su postojale biljke mesožderke. Uglavnom su obitavale pokraj vode: na obalama bara i jezera. Hranile su se punoglavcima, ribicama i račićima. Ova biljke iz roda Aldrovanda fam Droseraceae je jedina poznata vodena biljka mesožderka u Evropi.
Razlog njenog nestanka je isušivanje bara i jezera i samim tim gubitak staništa. Glasine kruže da se ova vrsta još može naći u Obedskoj bari koja pošto ima status nacionalnog parka izbegla isušivanje.
Podaci o domaćim biljkama mesožderkama nisu stizali zadnjih 40 godina tako da postoji velika šansa da ćete je naći tamo gde ljudska noga nije kročila. Neće smeti da je uberete i presadite svakako ali za koju fotografiju može da posluži. Čak i ako imate ribnjak nije pametno uzimati ih.
Kako se dele
Krčag biljke iz familija Nephentaceae i Sarraceniaceae
U suštini se dele na one koje aktivno hvataju plen i biljke koje pasivno hvataju putem klopki. Kada se kaže aktivno ne misli se da će biljka poskočiti i ćapiti mušicu u letu, jer sve biljke mesožderke love putem klopki.
Misli se na to da aktivne biljke reaguju na dodir. Taksije i nastije koje su biljni pandan nervnog sistema reaguju na dodir i refleksno zatvaraju klopku hvatajući plen.
Najpoznatija svima je Venerina muholovka (Dionea Muscipula fam. Droseraceae) koja vodi poreklo iz močvarnog dela SAD-a. Sporo raste, maksimalna visina je oko 20 cm i 95% plena su gamižući insekti i pauci.
Pasivno hvatanje se najbolje vidi kod krčag biljaka čiji predstavnici su iz familija Nephentaceae i Sarraceniaceae. Predstavnici se, po poreklu, mogu naći sa obe strane Atlantika u močvarama pustinjama i prašumama. One su razvile krčag koji je u stvari tvorevina slična cvetu. Boja i miris nektara su mamac za leteće i gamižuće insekte koji jednom kada uđu shvate da nema bega od lepljivih sokova koji će ih razgraditi.
Insekti imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa stoga aroma nektara mora biti jaka kako bi maskirala miris sokova. Jednom kada se krčag napuni suši se i otpada kako bi se nov razvio.
Osim mirisa klopke su jarke boje što je vezano za osobinu insekata da imaju izuzetno širok vidni spektar.
Inače, osim što lepo izgledaju lepo i mirišu što ih čini poželjnim vrstama u kući i vrtu. Mnoge vrste se mogu naći u prodaji tako da nabavka raznih nije problem. Problem je uspešno gajenje.
Kako ne treba gajiti biljke mesožderke
Lični primer: Pre dosta godina našao sam se u vrtnom centru koji je za bud zašta prodavao venere muholovke i uzeo sebi jednu. Biljka je stigla sa uputstvom koje je vezano za zalivanje i mesto ali nisam dobio najbitniju informaciju zbog čijeg nedostatka mi je brzo uvenula.
Venerina muholovka se hrani gamižućim insektima a moj stan u Pančevu je na drugom spratu što znači da nema mrave, bubašvabe i slično. Tek kada sam dogurao do četvrte godine studija i predmeta Cvećarstvo dobio sam objašnjenje šta je pošlo naopako sa mojoj uvenulom biljkom.
Informišite se!
Kako vi ne biste prošli kroz isto kao ja sa mojom prvom biljkom mesožderkom, postavite sebi sledeća pitanja:
- Koje insekte biljka hvata gamižuće, leteće ili obe vrste? Za stan su dobre pasivne jer će hvatati komarce i muve dok su za dvorište i vrt bolje vrste koje hvataju gamižuće insekte. Neretko se desi da pčele upadnu u krčag i shodno tome krčagaste biljke je bolje držati u zatvorenom prostoru.
- Da li biljka može podneti zimu? Ukoliko planirate da ih držite u leji bašti neophodno je znati da li podnose naše zime. Poreklo je jako bitno u ovom slučaju. Ukoliko je neka vrsta sa severne hemisfere podneće zimu. Ukoliko je tropska suđeno joj je da bude u kući na toplom.
- Da li se razmnožava vegatativno? Naravno, mesožderke formiraju seme kao sav normalan biljni svet, neke su stranooplodne dok su neke samooplodne. U slučaju da sami želite umnožavati mesožderke poželjno je znati da li se dotična vrsta može umnožiti preko pelcera.
Obično kada ih kupite – dolaze sa uputstvima za gajenje koje treba pratiti. Ukoliko ima nekih nejasnoća sada je lako porveriti putem interneta čime se hrani i odakle potiče dotična vrsta pre kupovine.
Bitno je znati da biljke mesožderke nisu za osobe koje su alergične na polen i ni pod razno ne treba da ih imaju u domu. Nisu opasne po pse i mačke mada dešavalo se da u krčazima bude kostiju ptica i sitnih glodara. Ukoliko se biljkama ponudi meso proždraće ga sa užitkom.
Venerina muholovka – Plen je uhvaćen i lagano se vari
Nabavili ste biljku, šta sa njom?
Ukoliko vam je želja da imate u domu biljku koja lepo izgleda i hvata komarce predlažemo da nabavite par vrsta. Nisu neke pare u pitanju, stavite jednu u prozor jednu u dnevnu i jednu u spavaću sobu i taman možete videti koja se najbolje primila i gde se hvata najviše insekata. Ukoliko imate probleme sa mravima i stenicama u vrt se može staviti par vrsta otpornih na zimu.
Kako se gaji Venerina muholovka
Ako ste se tek zainteresovali za ove neobične biljke, verovatno je vaša prva biljka Venerina muholovka (Dionaea muscipula) koju karakterišu listovi poput klopke (slika iznad pokazuje izgled listova u kojima se nalazi plen).
Zalivanje: Kao i druge biljke mesožderke traži stalnu vlažnost a za zalivanje je idealna kišnica ili destilisana voda. Intenzivnu boju dobijaju na suncu i slobodno je možete držati.
Presađivanje se vrši u čist treset (nikako u zemlju, zemlju za cveće ili neku petu). Miruje zimi, kada se drži na hladnom (temperatura treba da je iznad nula stepeni) i tada im je rast usporen. Nije joj potrebna nikakva prihrana.
Sa koliko mesa se hrani vaša nova mezimica? Pa… oko toga ne treba da se brinete – sama će privući i pojesti nekog insekta ili bubicu. Ako baš hoćete da je „počastite“ jedna muva nedeljno je dovoljna! Ne hranite je komadima mesa ili roštilja u nadi da će brzo da poraste – na ovaj način možete bukvalno da je ubijete.
Inače, jedna klopka može da se aktivira najviše tri puta – posle toga vene pa nemojte da vas to začudi. To je i glavni razlog zašto se ne treba „igrati“ sa klopkama Venerine muholovke – jednostavno, izgubiće previše energije i ostati bez klopki a vi bez prelepe biljčice.
Šta dalje?
Postoji ideja za upotrebu ovih biljaka u eko proizvodnji ali značajni eksperimenti još nisu postavljeni tako da je to sve na nivou teorije. Glavna prepreka su pčele koje bi neizbežno stradale. Ukoliko imate neku ideju kako ovo rešiti probajte i javite rezultate.
