Meso za ovu čorbu najbolje je uzeti od buta; no nije rđavo upotrebiti za nju i meso od prednjeg čerga pa i drugih delova. Od buta meso uzima se obično za gostinsku čorbu, jer se od njega mogu jednaki delovi seći. Ali se uz to meso, da bi čorba bila slanja, doda bilo telećih, bilo goveđih kostiju ili tako zvanog živinskog sitneža; a dobro je osnaže i 2-3 golubića. Meso se lepo opere i iseče na podjednake, ako je moguće kockaste komadiće u veličini krupnog oraha, metne u čist lonac, nalije hladnom, ako je moguće rečnom vodom, poklopi zaklopcem i pristavi na ognjište da podjednako tiho vri. Kad se na površinu počne dizati pena, skida se ova izbušenom kašikom; a kad se pena izgubi, metne se u lonac lepo oprana, očišćena, ostrugana, uzduž na četvoro isečena zelen. Na 1 kil. mesa – što je dosta za šest osoba – 2 kor. peršuna, 2 kor. paštrnaka, 1 kor. žute repe, 1 glav. celera, 1 glav broskve „kelerabe“ i 1 glav. potpuno očišćena na čevoro zasečena crna luka. Osim toga po jedan svežnjić dobro proprana zelena peršuna i mirođije. Uz sve to se prema ukusu osoli i doda 10-15 zrna bela bibera; 2-3 lovorova lista; pa onda se ostavi da se tako iz tiha kuva, na tako mesto gde neće vriti, da se malo staloži. Među tim se metne u čistu poveću šerpenju ½ obične varjače masti, a čim ova počne vriti 2 glav. dobro očišćena, oprana i zdravo sitno isečena crna luka, koji se mora često mešati da bi se jednako uprigao. Čim lukac požuti popraši se sa malo bela brašna tako, da zapriga bude retka, doda se malo crvene paprike, pa se odmah posle nekoliko trenutaka na tu zaprigu polako povećom kašikom sipa pomalo od one čorbe u kojoj je meso pri čemu se mora paziti da se zapriga neprestano meša kako se ne bi zgrudala. Pošto se zapriga tim sipanjem izjednačila, procedi se – kroz spravu na koju se cedi i goveđa čorba – sva druga preostala čorba iz lonca, prema ukusu se bilo limunovim sokom ili sirćetom okiseli, zatim dosoli i stavi na ognjištu tako, da ponovo dobro provri. Međutim se od one čorbe koja je na mestu zaostala procedi još u mali lonac, pa se u njoj skuva malo pirindža, koji se pre toga prečistio i u čistoj hladnoj vodi dobro oprao. Kada je sve ovo gotovo, uzmute se u činij u kojoj će se čorba nositi na sto, dva žumanceta sa 3-4 velike kašike kiselog skorupa „milerama“ (Milchrahm) procedi se u nju sva kisela čorba tako, da se sipa polako, a neprestalno ona razmućena žumanca sa skorupom mešaju, a ovaj se saspe u činiju. Najposle se iz lonca – koji se međutim čim se sa mesa u prvi mah čorba ocedila, zaklopcem – poklopio meso polako vidi i metne u činiju, pričeka malo da na površinu čorbe u činiji odskoči malo mast i paprika, pa se onda nosi na sto.
Opaske: 1. Ako se ova čorba pravi od prednjeg čerega ili drugog mesa, seku se delovi tanko, dana svakom od koštanih delova ostane i malo mesa. Kosti, sa kojih je meso kuvanjem spalo ili se a ovima tek malo zadržalo, ne treba metati u činiju. 2 Kako je ukus nejednak, dobro je uz čorbu odneti na sto i jedan na pola rasečen limun, da bi pojedini sa njim u svome tanjiru, a prema svome ukusu čorbu mogli dokiseliti. (Srpski način.)
