Prerada hrane sušenjem

Načini sušenja

Sušenje na suncu ,kao prvo, zahteva pokrivanje namirnica sa krpom ili nekom vrstom mrežastog poklopca koji će sprečiti napade phs1insekata i sitnih glodara. Namirnice se moraju unositi tokom noći da bi se sprečio povratak vode usled jutarnje rose.

Sušenje u rerni počinje sa zagrevanjem rerne na 60°c. Posude sa namirnicama se slažu u rernu. Nakon zagrevanja rerne neophodno je održavati temperaturu između 60 i 70°c. Vrata od rerne treba da su malko otvorena da bi vlaga oslobođena iz namirnica imala gde da izađe. Okrećite posude i mešajte namirnice svakih pola sata da bi sušenje bilo ujednačeno sa svih strana.

Dehidriranje počinje sa zagreanjem dehidratora  na temperaturu od 50-51°c. Posude sa namirnicama se slažu u dehidrator. Postepeno povećavajte temperaturu na 60°c.

Proces sušenja mora polako da se odvija. Prebrzo sušenje može da uzrokuje stvrdnjavanje namirnice na površini. Tvrda poršina sprečava isparavanje vlage iz unutašnjosti namirnice.

Vreme potrebno za sušenje

Vreme koje je potrebno za sušenje namirnice zavisi od načina na koji se namirnica suši, veličine komada na koje je namirnica isečena i ,na kraju, od same namirnice.

Ukoliko se suši na suncu potrebno je 3-7 dana da se namirnica u potpunosti osuši. Sušenje u rerni zahteva od 8 sati pa naviše dok sušenje u dehidratoru može da traje 4-12 sati.

Namirnice koje se spremaju u turama treba da budu isečene u komade jednak veličine da bi se sušile istom brzinom.

Namirnice koje same po sebi sadrže manje količine vode će se brže osušiti nego namirnice sa visokim sadržajem vode.

Znaci da je namirnica osušena su sledeći:

  • Povrće – ima teksturu kože i krto je;
  • Voćne ljuske – ne lepe se na dodir;
  • Mesni šnitovi – pucketaju prilikom savijanja ali se ne lome;
  • Voće – gnjecavo, komadi se ne lepe međusobno, ne ostaje vlaga na rukama nakon dodira;
  • Travke i začini – hrskavi i kruti.

 

Prethodna: Princip sušenja

Sledeća: Završnica sušenja