.Pivo od kukuruza je još jedna stvar koja se može napraviti od ove višenamenske biljke . Kukuruz ima na stotine upotreba u raznim granama industrije i poljoprivrede. Ni jedan deo biljke se ne baca i sve se može upotrebiti na više načina. Od hrane za ljude i životinje, preko sirovine za preradu do građevinskog mateijala. Ima jedna jako zanimljiva upotreba kukuruza koja je poznata u predelima Južne Amerike , domovine kukuruza.
Više o gajenju kukuruza možete pročitati ovde.
Radi se o pivu!
Da, od kukuruza se može proizvesti pivo kome su narodi Južne Amerike nadenuli naziv Čiča. Čiča je fermentisano piće koje se pravi od kukuruza. Može se spravljati dvojako: da sadrži alkohol chicha de jora i da ne sadrži alkohol chicha morada. Čiča se može porediti sa našom domaćom rakijom sa dva aspekta. Prvi je što se proizvodi u domaćoj radinosti i drugi je što svaki region pa čak i svaki domaćin ima svoj recept za čiču. Neretko je da se čiči dodaje razno voće u cilju poboljšavanja ili promene ukusa.
Plemena koja su naseljavala Južnu Ameriku korisitili su čiču kao osevžavajuće piće i deci su redovno davali vočnu čiču. Bogatstvo vitamina i minerala im pojačavalo zdravlje i razvoj. Osim u ishrani čiča se koristila kao plata nadničarima koji su radili u poljima kukuruza. Time se uspostavio ciklus gajenja, prerade i potrošnje čiče u malim zajednicama.
Kako se pravi pivo od kukuruza?
Čiča de Jora se spravlja tako što se naklijava kukuruz, izvlači slad, kuva i fermentiče u velikim zemljanim sudovima u toku nekoloko dana. Tradicionalno, ova vrsta čiče pravi se od Jora kukuruza koji je sorta poznata u Andima. U našim predelima šećerac je savršen za ovu upotrebu. Neki dodaju kinou radi zgušnjavanja pa sledi kuvanje, filtriranje i fermentacija. Čankaka, vrsta tvrdog šećera koji je veoma sličan šećeru dobijenom iz trske i šećerne repe, se dodaje radi ubrzavanja fermentacije, kod nas bi med mogao da posluži ovoj svrsi.
Postoji još jedan način spravljanja čiča de jore tako što žene melju zrno, žvaću i pljuju masu u bure za fermentaciju. Enzimi koji se nalaze u ljudskoj pljuvački su isti enzimi koji podstiču vrenje mase u buretu i time se preskače ceo proces naklijavanja kukuruznih zrna.
Čiča Morada nije fermentisana. Obično se pravi od ljubičastih zrna u klipu koja se kuvaju sa seckanim ananansom, cimetom i karanfilićem. Nakon kuvanja dobija se ljubičasta tečnost kojoj se kasnije dodaje limun i šećer. Čiča de mora se koristila kao napitak za osvežavanje i u zadnjih nekoliko godina uvidela se neverovatna lekovita moć ovog pića. Čiča Morada je i dalje tradicinalni napitak uz koji odrastaju deca Južne Amerike.
Kukuruz se smatrao za svetu biljku u Južnoj Americi. Osim hrane služio je za izgradnju kuća, umetnost i kao proteinsko-vitaminski šejk koji je omogućio razvoj desetinama generacija ljudi i osveženje njihovim roditeljima nakon dugog i napornog dana. Živeo kukuruz i sve dobrobiti koje nam on donosi!
