Đumbir je prvenstveno poznat kao lekovita biljka koja potpomaže cirkulaciju i štiti telo od formiranja krvnih ugrušaka, a samim tim srčanog i moždanog udara. Dalje, ublažava menstrualne bolove i migrenu, i kao svaka druga lekovita biljka, pozitivno utiče na ceo organizam.
Prvobitno se nije znalo o njegovoj pomoći kod gore navedenog, a je slavu stekao kao sredstvo protiv mučnine i mamurluka. Starogrčki i rimski moreplovci su ga iz Indije doneli u mediteransku Evropu, gde je postao neophodna gajena kultura jer su i Grci i Rimljani obožavali vino. I to u velikim količinama!
UPOZORENJE: na tržištu se mogu naći tablete đumbira za instant trežnjenje i reklamiraju se kao savršeno rešenje za one koje žele da voze kući posle pijanke. To je ČISTA LAŽ, đumbir NEMA instant dejstvo i takve tablete NE POSTOJE!
Rodom iz Indije, a usvojen u Evropi, rizomi đumbira se sada mogu naći na svim svetskim i domaćim pijacama i prodavnicama zdrave hrane, jer ne može da se zanemari njegovo korisno dejstvo.
U rodnoj Indiji se gaji đumbirov rođak kurkuma koja efikasno sprečava i ubija kancere. Kod nas se kurkuma može nabaviti bez po muke. Više o kurkumi saznajte ovde.
Kako se gaji đumbir?
Gajenje đumbira je jednostavno. Sve se vrti oko rizoma (zadebljalog đumbirevog korena). Rizom se koristi u ishrani, prodaji i sadnji. On je spreman za sadnju čim proklija, i ako imate neki takav rizom nemojte da ga bacite, poslužiće.
Postoji par prepreka preko kojih se treba preći kako bi gajenje bilo uspešno, a to su temperatura i vlažnost. Pošto je rodom iz Indije, a odomaćio na mediteranskom području, jasno je da zahteva dosta toplote. Kod nas se na otvoreno polje, u principu, ne iznosi jer je osetljiv na mraz i vegetacija traje oko godinu dana. Gajenje u zavorenom prostoru je poželjno.
Druga prepreka je letnja žega jer đumbir zahteva mnogo vode i obavezno je redovno zalivanje tokom gajenja.
Pa šta ako je suša, ima načina za borbu protiv nje. Kako se to radi saznajte ovde.
Đumbir i njegovo mesto u plodoredu
Đumbir se gaji kao okopavinski usev, te je najpoželjnije gajiti ga posle mahunarki kao što su soja, grašak i pasulj (fam Leguminoseae). Mahunarke za sobom ostavljaju veliku količinu azota, koji je od suštog značaja za adekvatan razvoj zelene mase đumbira.
Kulture koje su đubrene stajnjakom su dobar predusev jer stajnjak ima višegodišnje (produženo) dejstvo.
Usevi sa izuzetno razvijenim korenom i repe ne dolaze u obzir, jer ostavljaju za sobom osiromašeno zemljište puno štetočina.
Gajenje đumbira
Naklijali rizomi su početna stanica u gajenju đumbira. Naklijavaju se isto kao i krompir, što znači da ih treba držati u zasenjenoj, umereno toploj prostoriji i povremeno prskati vodom. Nakon dobijanja klijanaca postoje dve mogućnosti za dalje gajenje:
• Gajenje u saksiji
• Gajenje u zaštićenom prostoru
Gajenje u saksiji
Sadnja u saksije je jednostavna. Treba da se zna je da se naklijali rizomi poležu horizontalno na dubinu od oko 5cm i prekriju supstratom. Supstrat se pravi tako što se na dve jedinice zemlje doda jedna jedinica peska. Ukoliko saksija postane mala, biljka se presađuje u veću. Drži se na mestu gde je temperatura 20-25ºC, i redovno zaliva.
Gajenje u zaštićenom prostoru
Zasniva se na istom principu kao gajenje u saksijama. Napravi se supstrat i sade se naklijali rizomi. Ukoliko se rizomi sade u sanduke onda je neophodno znati da razmak između biljaka mora biti 10cm u redu i 20-25cm između redova. Temperatura u zaštićenom prostoru mora biti 20-25°C, te se u skladu sa mogućnostima i tipom zaštićenog prostora utvrđuje vreme sadnje. Pošto đumbir mrzi hladnoću, mora da se obrati pažnja kada se provetrava zaštićeni prostor, jer hladan vazduh ili vetar u januaru-februaru mogu odmah da ga „ubiju“.
Kada već insistira da bude u zatvorenom prostoru može da posluži i kao ukras. Prikaz jedne od mnogobrojnih formi cveta đumbira.
Navodnjavanje i nega
Navodnjavanje se vrši redovnim, ali ne i obilnim, zalivanjem. Na rizomu se mogu pojaviti bolesti, kao što su trulež korena i buđ. Štetočine uglavnom napadaju listove i lako je primetiti kada su aktivne. Upotreba insekticida je poželjna ukoliko repelenti nisu u stanju da rasteraju insekte. Straha od zemljišnih štetočina nema, ukoliko se pravilno sprovede zaštita od letećih insekata. Šanse da se pojave larve koje napadaju biljni koren su male, jer se, ipak, korisiti pripremljen čist supstrat. Šansa da zemljišne štetočine naprave problem su još manje, ukoliko leteći insekti ne polože jaja.
Berba i skladištenje
Đumbir stasava tek nakon osam meseci do godine dana od kad je posađen. Zbog izuzetno dugog perioda gajenja, teško je gajiti ga na otvorenom polju. Pravi momenat berbe je kad se nadzemni deo biljke sasuši i uvene. Neophodno je samo izvaditi novonastale rizome i izneti na tržište. Na tezgi može stajati oko tri nedelje. Radi dobijanja sadnog materijala ubrane rizome prvo staviti u plastičnu kesu i tako zapakovane u frižider.
Kome se đumbir ne preporučuje
Pošto deluje na krvotok i ubrzava cirkulaciju nije poželjan kao začin kod:
• Osoba koje imaju hemofiliju;
• Osoba koje piju lekove za pritisak ili dijabetes, jer je u stanju da ih neutrališe;
• Anoreksične ili izuzetno mršave osobe jer potiskuje apetit;
• Trudnice.
Preporučljiva dnevna doza je do 5 grama.
Zaključak
Đumbir je začinsko-lekoviita biljka koja deluje na krvotok i koristi se za prirodnu regulaciju izvesnih bolesti. Gajenje je lako, i svodi se na dva tri dana rada, i skoro godinu dana čekanja i zalivanja. Nije moguće gajiti ga na otvorenom polju u našem klimatu. Može se konzumirati kao začin u prahu ili kao čaj. Naročito je koristan za lečenje mamurluka i morske bolesti nastale usled nelagodne i truckave vožnje.
