Živa ograda sa azalejama je mnogo bolja i lepša varijanta nego ono na šta smo navikli. Živa ograda bilo kog tipa je odlična i treba je imati. Osim toga što sprečava ulazak nepoželjnih gostiju, prašine i vozila ona doprinosi lepoti mesta na kom je posađena. Šta biste rekli kada biste dobili sve gore navedeno i da bude još lepše i uz manje održavanja. Najveći problem sa živom ogradom je održavanje. Stalno rezanje, šišanje i grabuljanje otpadaka je naporan i dosadan posao. Najgora stvar je što niko nema laser ugrađen u oko koji mu pomaže da oreže ogradu ili žbun savršeno i sa svake strane. Uvek će se naći neki deo koji štrči, uvala ili ispupčenje. Iz nekog razloga ove nepravilnosti koliko god sitne bile bivaju zapažene i iritiraju domaćina i prolaznike.
Koje azaleje dolaze u obzir?
Za živu ogradu sa azalejama koriste se zimzelene žbunaste forme azaleje. Moguće je nabaviti ih u vrtnom centru i jednom kada ih se dokopate možete ih i sami razmnožavati putem pelcera. Jako je bitno znati koliko se žbunovi široki jer to diktira razmak između biljkama u redu. Obično razmak između biljaka bude oko jednog metra i nećete pogrešiti ako ih tako zasadite. Jedini problem je ako su biljke bujnije jer će zahtevati jače orezivanje. Kako biste izbegli nepotreban posao odmah, u startu ih posadite na komotnu razdaljinu i rešen problem.
Boja cvetova ima mnogo. Živu ogradu sa azalejama je moguće napraviti tako što će se kombinovati više boja npr roza, bela, roza, bela ili crvena, roza, bela ili kako god vam odgovara. Jednobojne varijante takođe dolaze u obzir.
Prava sorta za pravo mesto
U većini slučajeva nećemo biti u prilici da biramo na mesto za sadnju žive ograde sa azalejama. Po pravilu živa ograda se sadi pored puta, kolovoza, na međi itd jer je, ipak, namenjena da ispuni određenu funkciju Bitno je uzeti u obzir osvetljenost mesta. Živa ograda trpi senku i nedostatak svetlosti. Njoj je 6 sati dnevnog svetla dovoljno za opstanak i lako se ukorenjuje na bilo kom tipu zemljišta. Azaleja se takođe ukorenjuje lako ali za razliku od žive ograde cveta i to se mora uzeti u obzir.
Kako bi izvukli maksimum iz azaleja nužno je pogledati mesto, oceniti količinu pristupačnog dnevnog svetla i izabrati adekvatnu varijantu. Postoje azaleje koje su selekcionisane za rast u senci i one koje uspevaju na mestima gde je puno dnevno osvetljenje.
Nije greh ako se sorta koja voli dosta svetla posadi u senci. Rašće i razvijaće se bez problema ali cvetovi joj neće biti za medalju.
Održavanje žive ograde sa azalejama
Živu ogradu sa azalejama treba povremeno prihranjivati. Najznačajnija je prihrana u proleće nakon topljenja snega kako bi se biljke što pre oporavile od zime. Dalja prihrana se može svesti na povremeno zalivanje sa tečnim đubrivom. Kako biste dobili najlepše cvetove biljke poprskajte tečnim đubrivom koje je formulisano za folijarnu ishranu. Usvajanje hraniva preko lista je mnogo brže, efikasnije i delotvornije ali ima jedna kvaka. Nikad se ne sme pribegavati ovom vidu prihrane kada je jako sunce. Sunce brzo ispari vodu iz rastvora te na listu ostavlja soli koje škode biljci. Ukoliko niste u mogućnosti da koristite folijarni vid prihrane nije problem jer živa ograda sa azalejama može da opstane sasvim lepo ukoliko se koriste čvrsta organska ili mineralna đubriva.
Orezivanje se vrši na jesen u periodu septembar-oktobar. Orezuju se vrhovi žbunova i to samo koliko je potrebno da se dobije željeni oblik žive ograde sa azalejama. Azaleja sporije raste u poređenju sa živom ogradom i samim tim se i sporije regeneriše. Uverite se da će biti jedno dve nedelje do mesec dana toplog vremena 5-10ºC minimum kako bi se rane nastale orezivanjem lepo zatvorile i ožiljno tkivo formiralo.
Sve u svemu živa ograda sa azalejama je lepša i lakša za održavanje u poređenju sa drugim biljkama. Nakon što se biljka primi moguće je praviti pelcere za razmnožavanje. Traži malo pažnje i reč malo je ključna naročito kada je orezivanje u pitanju. Probajte je, posadite jedan red i pogledajte kako ambijentu u kome se živa ograda nalazi deluje znatno privlačnije.
