Letnje oranje je jedan od najpreporučljivijih agrotehničkih zahvata koji mogu da se izvedu nakon žetve strnih žita. Ovaj zahvat ima dva veoma značajna cilja, a to su: popravka strukture zemljišta i popravka humusnog sloja. Može da se ostvari i dodatni bonus, ukoliko se pre samog letnjeg oranja u zemljište unese kalcijum ili neka vrsta organskog đubriva. Mnogi gledaju na ovaj zahvat kao nepotreban trošak, i na papiru deluje kao da jeste, ali kada se shvati koliko se dobrih stvari dobija, u zamenu za malo rada, taj „nepotreban trošak“ se može komotno preklasirati u investiciju. Investira se u zdravlje i kvalitet zemljišta, šta će indirektno smanjiti potrebe za đubrenjem i navodnjavanjem u tekućoj i narednoj sezoni.
Kako se sprovodi letnje oranje?
Parcela, na kojoj je završena žetva i uklonjena slama, je puna korenja i korova. Sasušeno korenje žitarica je gusto i razgranato, prožima površinski sloj zemljišta i čvrsto ga vezuje. To korenje je neophodno saseći i zatrpati u dublji sloj, kako bi se razgradilo i pretvorilo u humus. Ovaj posao najbolje obavlja plug sa diskosnim pretplužnjakom. Ostaci, koji su prisutni nakon žetve žitarica, se kače, upliću i gomilaju na plugu tokom oranja. Mrse se i često dolazi do situacije kada mašina mora da stane, kako bi čovek odmrsio nakupljenu masu. Kako ne bi bilo stajanja svakih 300 metara stavi se pretplužnjak koji secka žetvene ostatke u manje komade, i sprečava mršenje.
Radna dubina je 15-18cm, što i nije mnogo, jer se u slučaju letnjeg oranja više baca akcenat na mešanje zemlje, a ne na dubinu obrade. Površinski sloj koji je bogat suvom organskom masom treba da završi na dnu plastice i bude pokriven osiromašenom, sa dna plastice. Osiromašena zemlja, u početku, ima zaštitnu ulogu, tako što sprečava brzo isušivanje vode i smanjuje zagrevanje.
Šta se dešava ispod zemlje?
Ovi procesi nisu vidni i verovatno je to razlog zbog kojeg se letnje oranje ne sprovodi često. Organska materija se razgrađuje pod dejstvom vode, koju osiromašena zemlja zadržava, i rada zemljišnih organizama, kao što su razni sojevi bakterija, gljiva i glista. Ovi organizmi ne mogu da rade ukoliko je vruće, a osiromašena zemlja sa dna plastice im još dodatno otežava. Vremenom i radom organizama suva organska materija prvo se pretvara u kompost, a zatim prelazi u koncentrovanu formu koju znamo kao glistenjak. Ovako gledano letnje oranje ispada da je, ustvari, besplatno đubrenje.
O glistama i njihovim doprinosima možete saznati više ovde.
Vreme je najbolji pokazatelj uspeha
Neiskorišćena materija, koja se pretvorila u đubrivo, dalje se pretvara u humus. Humusni sloj, po prirodi stvari, uvek tone u dublje slojeve zemljišta, ali, u ovom slučaju, ima izuzetaka. Nakon letnjeg oranja, humus koji se formirao na izvesnoj dubini ne samo što tone, već se i uzdiže. Osiromašena zemlja postaje sve bogatija i bogatija hranivima i živim svetom. To znači da je sposobnost površinskog sloja da hvata i zadržava vlagu mnogo bolja, a to je, složićete se, od suštinskog značaja, naročito u letnjim mesecima.
Najbolje je da humusni sloj na parceli bude dubok oko 30cm, i zaoravanjem žetvenih ostataka na oko 15cm dubine, proces humifikacije može brzo da počne i da kraće traje.
Naravno, ne sme se zaboraviti na materije koje se nisu pretvorile u humus. Te materije su hranivo za nove generacije glista i mikroorgaizama koji će dalje poboljšavati kvalitet zemljišta.
Letnje oranje se može i „začiniti“
Unošenje kalcijuma u zemljište, pred letnje oranje, je najbolji momenat za ovaj agrotehnički zahvat. Kalcijum ima ulogu neutralizatora kiselosti koja se nakupila usled višegodišnje upotrebe mineralnih đubriva. Hemijski procesi se brže odvijaju ukoliko je toplije i kalcizacija nije izuzetak. Zaoravanje kacijuma putem letnjeg oranja garantuje da će se videti prvi željeni, pozitivni rezultati već na jesen.
Više o ulozi kalcijuma možete pročitati ovde.
