Za ovu čorbu, koja se gotovi na vrlo praktičan način, upotrebljavaju se preostali, dobro i sveže očuvani komadi bilo jedne, bilo više vrsta mesa, bilo kuvana, bilo pečena ili inače bez soka zgotovljena. (Telećeg, svinjskog, pilećeg, guščijeg itd. (od prilike u težini 1 kil.) Sa istih se – ako se na njima nalazi – poskida sva kožica, pa onda se sa kostiju sasvim zgule i što sitnije isecaju, u čistom avanu dobro istucaju, odnosno zgnječe, dok ne bude od njih neka vrsta kaše; kosti se metnu u poveći lonac, naliju sa dve litre vode, pa čim ova počne vriti metne se u lonac od svake vrste zeleni po jedan očišćen ostrugan na četvoro uzduž presečen koren, dobro se poklopi i pristavi na vatru da naglo vri, dok zelen ne bude meka. Tada se u poveću šerpenju, koja se pristavi na ognjište, metne jedna varjača masti ili slatka masla „putera“ , a kad se ovo zagreje, saspe se u nju ono zgnjčeno meso da se poklopljeno pirjani ¼ časa; a za to vreme se vrlo često varjačom meša. Tada se to meso polako popraši sa jednom varjačom brašna , zajedno sa ovim još nekoliko minuta pirjani „dinstuje“ pa onda se nalije sa onom proceđenom vodom u kojoj se kuvala zelen, i prokuva se tako još ½ časa na tihoj vatri. Na nekoliko minuta pre što će se ručati, natre se u tu čorbu jedan komadić parmezanska sira, uspe u nju malo pirinča, koji se pre toga u malo vode u loncu skuvao i sa vode ocedio, ostavi da tako nekoliko trenutaka vri, pa onda se sipa u činiju i nosi na sto.
Opaske: 1. Ovu čorbu ne treba soliti, pošto su preostali komadi pečenja već slani; a ko voli jako slana jela, dosoliće je sebi sam. 2. Uz ovu čorbu spremi se i po pola rasečen limun pošto je mnogi radije jedu zakišeljenu limunovim sokom. (Talijanski način.)
