Značaj:
Pšenica ima veliki značaj u ishrani ljudi, ishrani stoke i industriji. Od pšeničnog brašna spravlja se osnovna ljudska hrana – hleb.
Pšenična slama je najbolja prostirka za stoku i najbolja podloga za gajenje pečuraka. Koristi se i kao sirovina u proizvodnji hartije.
Plodored:
- Najbolji predusevi su: kromipir, šećerna repa, grašak i suncokret;
- Prosečni predusevi su: jari ovas i kukuruz;
- Loši predusevi su: konorlja i šećerni sirak.
Kalendar:
Februar
- Prvo prihranjivanje vrši se krajem meseca u zavisnosti od vremenskih uslova. Može se izvoditi i po tankom snežnom pokrivaču. Cilj ovog prihranjivanja je da se pomogne biljci da se što pre oporavi nakon prezimljavanja. Koristi se polovina količine đubriva namenjene za prihranjivanje.
Mart
- Prvo prihranjivanje vrši se početkom meseca u zavisnosti od vremenskih uslova. Može se izvoditi i po tankom snežnom pokrivaču. Cilj ovog prihranjivanja je da se pomogne biljci da se što pre oporavi nakon prezimljavanja. Koristi se polovina količine đubriva namenjene za prihranjivanje.
- Zaštita od korova se vrši u fazi bokorenja, do vlatanja. Korovske biljke su tada još mlade, a pšenica nije pokrila površinu zemljišta, tako da herbicidi nesmetano dolaze na zemljište.
- Početak perioda u kojem je moguća pojava: žute rđe žita , snežne plesni žita , sekundarne infekcije truleži korena i prizemnog dela stabla , pepelnice žita i pegavosti lista.
- Početak perioda u kome je moguć napad larve žitnog bauljara , larvi i odraslih insekata žitne pijavice (leme) , kraj ovog perioda je do žetve.
April
- Drugo prihranjivanje se vrši u fazi pred intenzivan porast ili u ranoj fazi intenzivnog porasta . Pozitivno utiče na broj i krupnoću klasaka. Ovo prihranjivanje može izostati ako je pšenica dovoljno razvijena. Prihranjivanjem bi se povećala bujnost pšenice, što bi dovelo do poleganja useva sa svim negativnim posledicama. Zbog toga, po drugi put treba prihranjivati samo one useve pšenice, kojima će druga doza azota pomoći da formiraju i donesu veći prinos. Za drugu prihranu upotrebljava se ½ količine azota namenjenog za prihranu.
- Navodjavanje pred fazu intenzivnog porasta sa zalivnom normom 300-500 m³ vode po hektaru. Na ovaj način se biljkama obezbeđuje dovoljna količina vode pred vlatanje, kada je pšenica najosetljivija na sušu.
- Početak perioda u kome je moguća pojava: crne rđe žita , lisna rđa pšenice i sočivaste pegavosti stabla.
- Početak preioda u kome je moguć napad: oštroglave žitne stenice , austrijske stenice , širokotrbe žitne stenice , smrdljivog martina , odraslog žitnog bauljara , odraslih žitnih pivaca , žitne stablove ose , žute pšenične cecidomide , pšeničnog tripsa i male zelene cikade.
- Krajem ovog perioda je moguća žetva.
Jun
- U slučaju dva oranja vrši se prvo plitko oranje ,nakon skidanja preduseva ,na dubinu 15-18 cm.
- Početak perioda u kojem je moguća pojava: otkrivene gari pšenice.
- Žetva merkantilne pšenice obavlja se u drugoj polovini voštane zrelosti. Da bi se očuvao prinos i polsovi obavili u što kraćem vremenskom roku , žetva počinje kada zrno sadrži 20-25% vlage – uz naknadno sušenje.
Jul
- U slučaju dva oranja vrši se prvo plitko oranje ,nakon skidanja preduseva ,na dubinu 15-18 cm.
Septembar
- Pred osnovnu obradu može se uneti stajnjak koji će tokom osnovne obrade biti izmešan sa zemljom.
- Pred osnovnu obradu može se uneti 1/4 N i ½ PK đubriva.
- U slučaju jednog oranja sredinom meseca vrši se osnovna obrada zemljišta na punu dubinu 20-25 cm.
- U slučaju dva oranja sredinom meseca vrši se oranje na punu dubinu 20-25 cm.
- Nakon izvršene osnovne obrade vrši se dopunska obrada. Dobro pripremljeno zemljište mora biti ravno usitnjeno i rastresito. Priprema površinskog dela ornice vrši se na dubinu 8-10 cm.
Oktobar
- Pred setvu može se uneti ½ -1/4 N i ½ PK;
- Širi optimalni rok setve je od 5. Oktobrta;
- Uži optimalan rok setve je od 5. oktobra do 15 oktobra. Ispitivanja dr. Drezgića su pokazala da je navedeni rok setve dao značajno najveće prinose kod svih preduseva koji su ispitani u ogledu. Naznačeni rokovi važe za zemljišno-klimatske uslove Vojvodine.
- Navodnjavanje se može izvršiti pre setve i posle setve. Zalivna norma je 600 m³ vode po hektaru.
Novembar
- Širi rok setve se završava 5. Novembra.
- Početak perioda u kome je moguća pojava: glavnice pšenice , smrdljive glavnice , fuzarioze žita , primarne infekcije truleži korena i prizemnog dela stabla kod ozimih formi.
Čuvanje:
- Zrno se čuva sa manje od 14% vlage. Manje količine zrna, sa višim procentom vlage od 14% mogu se dosušiti „lopatanjem“.
- Visina sloja pšenice u podnim skladištima ne sme biti veća od 60 cm.
- Najsigurnije se pšenica čuva u silosima opremljeim uređajima za ventilaciju.
