Sadržaj azota u zemljištu je moguće oceniti bez laboratorijske analize. Laboratorijska analiza ima svoje prednosti i, ukoliko je moguće, treba je sprovesti. Podaci koji se dobijaju u nalazu su vezani samo za momenta kada je uzorak uzet. Putem analize zemljišta nije moguće reći koliki će biti sadržaj azota u zemljištu za dva, tri ili pet meseci. Pošto se azot brzo kreće, troši i obnavlja više bi nam značila metoda koja će nam reći koliko ima azota u datom momentu. Srećom, postoji takva metoda.
Gde gledati?
Biljke, samonikle ili gajene, su jasan pokazatelj nedostatka ili viška hraniva, prisustva i odsustva opasnih materija u zemljištu. Posmatranje biljaka je najlakši i najbrži način da se oceni sadržaj azota u zemljištu. Biljke imaju svakodnevnu potrebu za azotom i ukoliko njihove potrebe nisu podmirene jasno i nedvosmisleno će to i pokazati. Kada pogledamo zdravu i jaku biljku primetićemo da je tamno zelene boje. Pošto je azot element koji podstiče rast i razvoj biljnog tela jasno je da visok sadržaj azota u zemljištu najviše doprinosi njenom izgledu. Kako azot ponestaje tako biljka gubi sjaj i boju. Tamna zelena postaje svetla zelena i vremenom biljka postaje sve žuća i žuća. Apsolutan nedostatak azota se može prepoznati kada biljka u potpunosti požuti. Apsolutno žutilo je samo teorijski moguće i u praksi nije moguće stvoriti ga van laboratorije ali ipak ima svoju svrhu.
Ukoliko se napravi skala sa bojom koja kreće od zdrave zelene do apsolutno žute može se, na osnovu boje biljke, oceniti sadržaj azota u zemljištu.
Postupak za ocenjivanje sadržaja azota u zemljištu
Danas svako ima mobilni telefon i zahvaljujući njemu moguće je koristiti skalu sa bojom. Boja na hartiji bledi ili se prlja te nije preporučljivo koristiti je tako.
Na osnovu boje biljnog tela može se oceniti sadržaj azota u zemljištu
Koristite ovu skalu tako što ćete prisloniti list, mladu biljku ili neki drugi deo biljnog tela uz ekran mobilnog telefona. Kada se boja biljke i nijansa skale poklope znaćete kako stoji stvar sa azotom.
Ovaj metod se može primeniti uvek i svuda sa neograničenim brojem ponavljanja. Dobra je strategija proveravati usev jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. Ukoliko primetite da boja bledi i da se kreće ka žutoj možete brzo reagovati i rešiti problem pre nego što uzme maha.
Kako i zašto se menja sadržaj azota u zemljištu?
Azot se brzo kreće kroz zemljište i biljno telo. Normalno je da količina azota vremenom opada jer ga biljke gutaju. U nekim slučajevima može nastati azotna depresija. Može doći i do izvesnih anomalija koje će smanjiti količinu azota koji je pristupačan biljkama.
Jake kiše i poplave podstiču razvoj mikoorganizama koji u stanju da azot u zemljištu pretvore u gas koji je lakši od vode. Pošto je lakši od vode nesmetano isparava iz zemljišta i nepovratno se gubi. Česta je pojava na teškim i glinovitim zemljištima.
Druga situacija je takozvano ispiranje ili ceđenje azota u slojeve zemljišta koji su van dometa korenovog sistema. U ovom slučaju analiza zemljišta može pokazati visok sadržaj azota u zemljištu ali sve je to džabe ako ga gajena biljka ne dohvati. Ispiranje azota je česta pojava na lakim, peskovitim, zemljištima.
Šta se sve može učiniti?
Zaustaviti procese gubljenja azota je nemoguće ali se mogu držati pod izvesnim stepenom kontrole. Prva, ključna stavka na koju se mora obratiti pažnja je humus. U humusu se mogu naći mikroorganizmi koji su u stanju da vezuju azot iz atmosfere i zovu se slobodni azotofiksatori. Za razliku od svojih rođaka sinbiotskih azotofiksatora ovi mikroorganizmi se mogu naći u svakom zemljištu i usevu dokle god je humus zdrav.
Za vododrživa zemljišta najbolje rešenje je sistem za odvodnjavanje a za peskovita zemljišta malč. U kombinaciji jedne od pomenutih metoda sa održavanjem kvaliteta humusa uz pomoć organskih đubriva je siguran način da se umanje gubici.
Redovni praćenjem promena boje biljnog tela će dati signal kada i ako se treba reagovati. Pod uslovom da su priprema zemljišta i kvalitet humusa dobri hitne intervencije će retko biti potrebne.
