Siva lisna pegavost kukuruza (Setosphaeria turcica) je gljivična bolest koja se manifestuje na kukurzu i u sličnim oblicima na njegovim srodnicima iz familije Poaceae.
Simptomi sive lisne pegavosti kukuruza
Siva lisna pegavost kukuruza se manifestuje u vidu vretenastih sivih pega. Pege mogu da prekriju ceo list usled čega se list suši pre vremena. Središnji deo pega je tamniji. Vretenaste pege su ustvari kolonije gljivica koje se formiraju tako da prate pravac pružanja biljnog tkiva. Na ovaj način obezbeđuju sebi najveću kontaktnu površinu sa biljkom domaćinom uz najmanje otpora. Srednji, tamniji, deo pege je mesto gde se nakupljau spore. Kada se ukaže povoljna prilika dolazi do pucanja i spore se oslobađaju. Spore se nakon oslobađanja šire po neposrednoj okolini i tako se siva pegavost kukurza širi.
Učestalost i vreme napada
Siva lisna pegavost kukuruza je česta bolest i poznata je po tome što se brzo manifestuje. Zaraza se javlja nakon deset ili više sati pri temperaturi od 20-30°c pri visokoj vlažnosti vazduha. Obilne i jake kiše od maja do septembra su okidač za napad ove bolesti.
Usev silažnog kukuza je naročito sklon manifestaciji ove bolesti jer pruža više nego adekvatan mikro klimat za razvoj ove bolesti.
Prelazni domaćini
Biljni ostatci su prelazni domaćini. Posle žetve ili kosidbe kukurz ostavlja velike količine žetvenih ostataka nad zemljom i pod zemljom. Pošto gljivica živi u samoj biljci može se reći da su svi žetveni ostaci na zemlji i korenje koje je ostalo u zemlji potencijalna skloništa za prezimljavanje spora sive lisne pegavosti kukuruza.
Siva lisna pegavost kukuruza (Setosphaeria turcica) na mladim listovima
Suzbijanje sive lisne pegavosti kukuruza
Plodored je najefikasnija preventivna mera borbe koja se može preduzeti. Po pravilu kukuruz se vraća na istu parcelu tek nakon tri do četiri godine. Takav vid rotacije omogućava dovoljno vremena da spore koje se nalaze u zemljištu propadnu.
ukoliko se primenjuje dvopolj iliti krnji plodored (kukuruz-soja, kukuruz-soja) postoji šansa da se siva lisna pegavost kukuruza manifestuje. Pri višegodišnjem uzastopnom gajenju kukurza na istoj parceli (monokultura) bolest će se skoro sigurno manifestovati. Što se više godina uzastopce gaji kukurz na istoj parceli šanse se, vremenom, samo uvećavaju.
Uklanjanje žetvenih ostataka se preporučuje ali samo neće dati zadovoljavajuće rezultate. Kombinacija sa plitkim letnjim oranjem ili dubokim jesenjim opranjem daje zadovoljavajuće rezultate.
Hemijsko suzbijanje sive lisne pegavosti kukuruza je moguće sprovesti dok su biljke male i može da se uđe u kukuruzište sa mehanizacijom. U usevu silažnog kukurza je ovaj pristup otežan zato što je setva gušća. Pošto je česta pojava sive lisne pegavosti kukuruza sredstva za njeno suzbijanje su lako dostupna.
Pažnju treba obratiti na dva kritična perioda u kojima prskanje može da uzrokuje štetu. Prvi period je tokom metličenja i svilanja jer postoji šansa da sredstvo oštetti metlicu i svilu te nema oplodnje i samim tim nema roda. Drugi peroid je peroid karence. Minimalan broj dana od zadnjeg prskanja do žetve se mora ispoštovati kako bi se sredstvo spralo sa biljke. Ovo je od suštog značaja kada se žanje silažni kukuruz.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom perparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
