Ukrasno bilje uvek ume da nas iznenadi. Cvetovi, listovi, stabla, boje i mirisi samo su neki kriterijumi za izbor bilja koje će nam ulepšati dom, rekreativni ili poslovni prostor. Mnogi su u potrazi za što čudnijim biljem, pa pažnju usmeravaju ka kaktusima, sukulentima, mesožderkama i tilandsiji. Tilandsija je postala vrlo popularna jer je lebdeća biljka. Čuli ste za viseće biljke, ali lebdeće se nalaze korak ispred njih i prilično su atraktivne.
Tilandsija je ceo rod biljaka iz familije Bromelliaceae, kod nas u cvetnom kultivaru poznatih kao bromelije. Jedan od njihovih srodnika redovno se viđa u prodavnicama. Reč je o ananasu. Bromelije vuku korene iz centralne i južne Amerike, gde se može naći preko 500 vrsta. Tilandsija potiče iz pustinjskog dela Meksika, gde je zbog surovih klimatskih uslova razvila vrlo zanimljiv način opstanka. Raste na bilo kojoj visokoj podlozi. To mogu biti drvo, bandera ili kabl. Ova biljka u stanju je da se uhvati za podlogu i tako opstane. U botanici se ovakve biljke smatraju za epifite.
U našem klimatu jedna od najpoznatijih epifita je bela imela, koja je poluparazit. Za razliku od nje, tilandsija je sasvim samostalna biljka i sve svoje hranljive potrebe podmiruje sama. Ključ njenog uspeha je koren, koji je malo drugačiji od onog na koji smo navikli.
Tilandsija – tajna je u korenu!
Koren ima dve funkcije: drži biljku vezanu za podlogu i prikuplja vodu i hranljive materije iz iste. Tilandsijin koren ima razvijene krampone kojima se čvrsto hvata za podlogu, a hranljive materije prikuplja direktno iz vazduha. Razlog zbog kojeg je tilandsija razvila ovu osobinu jeste pustinjski pesak, koji se konstantno kreće. Biljka ne stigne ni da se ukoreni kako valja jer podloga stalno beži pod njom. S vremenom je tilandsija shvatila da ne može preživeti na zemlji, te se selila naviše. Najčešće su to bile krošnje drugog drveća.
Osim što ima karakterističan koren, tilandsija je i višegodišnja zeljasta perena. Stranooplodna je po prirodi i glavni prenosioci polena su insekti. Cvet ili cvast, zavisno od vrste, jarke je boje kako bi lakše privukao pažnju insekata, ali i nas koji bismo je gajili.
Tilandsija ima nadzemni izdanak koji čine listovi i cvetno stablo, koje cveta jednom. Nakon cvetanja, pre nego što se osuši, tilandsija formira bočne izdanke. Ti bočni izdanci postaju novi listovi i cvetna stabla koja će dalje formirati bočne izdanke i tako ukrug. U Meksiku je čest prizor tilandsija na banderama i kablovima, gde su s vremenom formirale čitave žbunove.
Kako se gaji tilandsija?
Tilandsija podnosi temperature od 10 do 30°C, nikako ne voli mraz. Ukoliko imate priliku da je tokom lepog vremena iznesete u dvorište, postarajte se da ne bude direktno izložena suncu.
Kači se na bilo koju podlogu koja vam padne na pamet. Najbolje je okačiti je na mesto koje vam je najpraktičnije zbog zalivanja. Obične prazne saksije su dobro rešenje i u obzir još dolaze crep, beton, plastika, staklo i slično. Obratite pažnju na zalivanje i u skladu s tim izaberite podlogu kako je ne biste oštetili vodom.
Tilandsiju treba zalivati barem jednom nedeljno. Na njoj se jasno vidi kada joj treba voda. Tada će njeni listovi postati mekani i lagani. Tokom vrelih dana desiće se da je zalivate dvaput ili triput nedeljno. Znak da ste je dobro zalili su teški i naduveni listovi.
Jednom mesečno biljku treba okupati tako što se korenovi i stablo umoče u vodu na dva-tri sata. Može se zalivati i ručnom prskalicom.
Ukoliko listovi dobiju braon boju ili se kovrdžaju, to je jasan znak da je biljka pod stresom zbog ozbiljnog nedostatka vode.
Prihrana joj nije neophodna, ali ukoliko želite da izgleda lepo, jednom mesečno dovoljno je naprskati je tečnim đubrivom za cvetno-dekorativne kulture.
Gajenje tilandsije u erijumu
Erijumi su posebni ambijenti za gajenje lebdećeg bilja kao što je tilandsija. Reč „erijum” (eng. air –vazduh, terrarium/aquarrium – prostor za gajenje reptila, zglavkara i ribica) opisuje prostor za gajenje ovih biljnih vrsta na maloj površini u kontrolisanim uslovima. Za pravljenje erijuma neophodan je stari akvarijum ili terarijum u koji će se staviti željena podloga za gajenje biljaka.
Najpreporučljivije je da podloga bude šljunak jer se neće praviti nered prilikom redovnog vađenja biljaka radi kupanja.
Erijum ne sme biti izložen direktnom suncu, tako da morate paziti ukoliko planirate da mu mesto bude u prozoru. Blaga senka je neophodna kako sunce ne bi spržilo biljke. Biljke u erijumu je potrebno češće zalivati ili prskati jer će brže gubiti vodu zbog uslova u erijumu.
Gajenje tilandsije dolazi s jedinstvenim izazovima izbora mesta i zalivanja. Pokušajte da biljku stavite negde gde ćete je lako održavati. Tokom letnjih meseci možete je okačiti na neko staro uvelo drvo ili panj, time vraćajući život u tu beživotnu ljusku.
Nije Vavilon, ali viseći vrtovi tilandsije najbrži su i najjednostavniji način da od svog doma napravite jedno malo čudo.
